Presahnuo otkup stare hartije

 Zrenjanin –Zrenjaninski Romi već danima nemaju kome da isporuče staru hartiju, jer je otkup potpuno zamro. Zalihe se gomilaju, a prihoda nema.

Braća Bajram i Tefik Emini, iz romskog naselja u Surdučkoj ulici, kažu da je takvo stanje još od kraja leta:

– To je za nas težak udarac. Nikada od ovog posla nije bilo velikih para, ali smo uspevali da uštedimo tek da nekako prezimimo, da deci kupimo obuću, da imamo za hleb. Ne znam šta ćemo sad – kaže nam Bajram, a Tefik dodaje da sirovine od čijeg sakupljanja je preživljavao veliki broj Roma sada niko neće: nije u pitanju samo hartija, već niko ne traži ni staro gvožđe.

U naselju Dudara, pored Begeja, gde živi oko 350 stanovnika, na svakom ćošku je po velika kamara hartije. Kartone više niko i ne donosi, kad sakupljači ne mogu da se reše ni onog koji su dopremili pre nekoliko meseci. Afaz Ametov, predsednik romskog udruženja „Sveta Petka“ i jedan je od retkih žitelja ovog naselja koji ima stalan posao u gradskoj čistoći, za naš list kaže:

Već mesecima niko ne odvozi hartiju. Većinu mojih komšija to egzistencijalno pogađa, bojim se da bi ove zime moglo da bude gladi, jer socijalna pomoć često nije dovoljna – ističe Afaz i dodaje da je njegov brat Rustem registrovao firmu i bio na putu da dobije kredit, da nabavi vozila za sakupljanje sekundarnih sirovina i da zaposli pet radnika. Sada je sve palo u vodu, jer posla nema.

Vlasnici firmi koje se bave posredovanjem u trgovini sekundarnih sirovina sa kojima smo razgovarali objašnjavaju da gotovo sve fabrike koje se u Srbiji bave preradom hartije ili su u višemesečnom remontu, ili novi vlasnici održavaju samo minimum rada. Tako, staru hartiju više ne preuzimaju „Umka“ iz Umke, „Lepenka“ iz Novog Kneževca, čačanska fabrika „Božo Tomić“... Stanje se naglo pogoršalo i kada je hartiju sa našeg tržišta prestala da otkupljuje „Kartonka“ iz Belišća (Hrvatska) koja je bila najveći otkupljivač starog papira u Beogradu i Novom Sadu.

Oni koji su do sada od Roma otkupljivali hartiju tvrde da se to u svetu radi na drugi način i da su kod nas spremni drugačiji propisi, ali nikako da se izglasaju i da počne njihova primena. Radi se o tome da će trgovci biti u obavezi da papirnu i kartonsku ambalažu deponuju na za to određena mesta, odakle bi se ona direktno prevozila u fabrike koje bi obavljale reciklažu.

Najava ovakvog „novog kursa“ posebno brine zrenjaninske Rome koji se godinama bave sakupljanjem kartona i stare hartije, jer je izvesno da u takvim, promenjenim, okolnostima u biznisu sa papirnim sekundarnim sirovinama za njih nema mesta.