Neće biti rasprodaje srpske energetike

Pojedini opozicioni političari već mesecima ponavljaju da je srpska energetika na prodaju. Ističu da bi Amerikancima bez tendera trebalo da damo „Đerdap 3” i solarnu elektranu, čija je cena za dve godine skočila sa 800 miliona evra na dve milijarde evra. U isto vreme Kinezima prepuštamo na upravljanje novi termoblok B3 u Kostolcu, jer kako se spekuliše, nemamo domaće stručnjake koji bi tu radili. Godinama smo slušali da je pitanje dana kada će se „Elektroprivreda Srbije” privatizovati. Sad se to ne pominje, a EPS je državni i dalje.

Nije prvi put ni da se ističe kako Mađarima plaćamo ogromnu naknadu za skladištenje ruskog gasa, a mi ih uprkos tome čašćavamo niskom cenom tranzita za isti taj energent koji im stiže „Turskim tokom” preko nas?

Dakle, imaju li građani i privreda Srbiji razloga za brigu da će srpska energetika preko noći otići u ruke stranaca?

Upitani da li su navodi o poklanjanju i rasprodaji srpske energetike tačni, u Ministarstvu energetike za „Politiku” odgovaraju: „Nisu tačni.”

Nije jasno na kojoj analitičkoj ili istraživačkoj osnovi je takva procena data. I to imajući u vidu da se odnosi na dva projekta od ogromnog značaja za elektroenergetski sistem Srbije. Kod kojih je kompletna pravna i dokumentaciona osnova, na bazi koje je sprovedena procedura izbora strateškog partnera za projekat izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana kapaciteta jedan gigavat, odnosno na bazi koje će se birati kompanija za realizaciju projekta izgradnje RHE „Đerdap 3”, u potpunosti dostupna javnosti i u potpunosti poštujući domaće.

– Za izbor strateškog partnera za projekat izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana kapaciteta jedan gigavat primenjen je institut strateškog partnera uređen Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovim zakonom propisana je obavezna primena načela postupka izbora strateškog partnera koji su istovetni načelima iz postupka javne nabavke, pri čemu je Vlada Srbije Odlukom o sprovođenju postupka, Uredbom i Javnim pozivom definisala uslove i kriterijume za odabir strateškog partnera jednake onima koji se zahtevaju u svakoj javnoj nabavci – ističu u resornom ministarstvu i dodaju da je konkurencija i te kako omogućena i u konkretnom slučaju postignuta.

Na javni poziv su se javile tri velike kompanije iz različitih zemalja sveta i načelo transparentnosti postupka ispoštovano je u potpunosti. Štaviše, zahtevi transparentnosti, kao i rokovi za dostavljanje ponuda su stroži i zahtevniji ne samo u odnosu na zahteve iz Zakona o javnim nabavkama već i u odnosu na postupke javnih nabavki koji se sprovode po pravilima međunarodnih finansijskih institucija.

Nije jasno, dodaju u Ministarstvu energetike, ni ko i po kom osnovu govori o proceni vrednosti ovog projekta od 800 miliona evra. Jedini iznos pre konačno ugovorenog iznosa bio je iznos od 1,4 milijarde evra i to u Zakonu o budžetu za 2024. godinu. Pri čemu je to iznos koji je predstavljao grubu procenu vrednosti projekta, dok je iznos koji je predviđen u Zakonu o budžetu za 2025. godinu rezultat jednogodišnjih pregovora sa tada potencijalnim strateškim partnerom na bazi detaljnih tehničkih, ekonomskih, finansijskih i svih drugih analiza. Tu su uključeni troškovi projektovanja, osiguranja, nepredviđenih radova… koji nisu bili dostupni 2023. godine, kada se pripremao Zakon o budžetu za 2024. godinu. U cenu projekta uključena je i izgradnja baterijskih skladišta i to jednih od najvećih kapaciteta u Evropi.

– Kad je reč o projektu izgradnje RHE „Đerdap 3”, on se može realizovati na tri moguća načina, i to primenom Zakona o javnim nabavkama, primenom instituta strateškog partnerstva za koji je konstatovano da je duži, transparentniji i stroži postupak od postupka javne nabavke ili pak primenom Sporazuma o strateškoj saradnji između Srbije i SAD u oblasti energetike koji predviđa primenu Zakona o javnim nabavkama – objašnjavaju u ovom ministarstvu.

Interesantno je da su u fokus stavljeni najveći projekti obnovljivih izvora energije, koji Srbiju treba da stave na lidersko mesto u Jugoistočnoj Evropi kada je u pitanju korišćenje solarne energije i obezbeđivanje balansne rezerve.

– Dakle, naše razumevanje je da se na ovaj način zapravo pokazuje šta je glavni cilj ovakvog antidržavnog delovanja, a koja se ogleda u nečijem interesu da Srbija ostane bez struje, odnosno Srbija duboko zavisna od uvoza električne energije. To država neće dozvoliti – kategorični su u resornom ministarstvu.

Ističu da se novi blok u TE „Kostolac” zbog svoje kompleksnosti, izuzetne opreme i posebne tehnologije izdvaja od svih drugih blokova u Srbiji. Važno je istaći da taj blok predstavlja postrojenje sa natkritičnim parametrima za koje je projekat, tehnologiju, isporuku opreme i izgradnju izvršila kineska firma CMEC (Čajna mašinery inženjering korporejšen), koja je i propisala procedure održavanja postrojenja uzimajući u obzir njegovu tehnološku složenost. U EPS ogranku TE-KO „Kostolac” 170 kvalifikovanih, stručnih i iskusnih radnika zaduženo je za rukovanje postrojenjima i manipulaciju opreme na novom bloku B3. To je dovoljan broj radnika za bezbedno i pouzdano upravljanje novim blokom. U ovom trenutku obavlja se zajedničko rukovanje blokom, pošto je nakon potpisivanja TOC sertifikata formiran ugovor sa kineskom stranom u trajanju od tri meseca, tokom kojeg će se podržati operativna obučenost našeg osoblja.

– Nisu tačni ni navodi da nam Mađarska skupo zaračunava skladištenje gasa, Srbija i Mađarska kroz partnerstvo i saradnju u oblasti energetike zadovoljavaju svoje strateške interese za energetskom sigurnošću i sigurnim snabdevanjem prirodnim gasom. Mađarska se preko Srbije snabdeva gasom iz Rusije gasovodom „Balkanski tok”, dok Srbija deo svojih zaliha gasa skladišti u Mađarskoj, kao dodatak domaćim rezervama gasa.

– Podsećamo da je započet i projekat proširenja podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, koji će omogućiti povećanje domaćih kapaciteta za skladištenje. Okvir za dalju saradnju sa Mađarskom postavljen je potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o nastavku saradnje u oblasti energetike još 10. juna 2022. godine između ministra finansija Srbije i ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske. Vlada Srbije i te kako vodi računa o ekonomskim interesima države, što se vidi kroz ostvaren privredni rast 2024. godine, kao druge najbrže rastuće ekonomije u Evropi – naglašavaju u Ministarstvu energetike.

Na pitanje koje smo prirodne resurse za proizvodnju obnovljivih izvora energije OIE dali ili ćemo pokloniti Arapima, dok EPS mora da pokriva stotine miliona evra troškova balansiranja te energije, gasi domaću proizvodnju uglja zbog koruptivnih dilova sa firmama bliskim vlasti za uvoz nekvalitetnog uglja iz ministarstva odgovaraju pitanjem.

Ko gasi domaću proizvodnju uglja? Koji tačno projekat proizvodnje električne energije iz OIE vlada, Ministarstvo energetike ili EPS realizuju sa „Arapima”?

– Odgovor je – niko. EPS je bio i ostao meta političkih napada sa raznih strana i od opozicionih medija zbog njegovog značaja za srpsku ekonomiju. Vlada i EPS odupreće se uspešno tim napadima kao i do sada, da bi pre svega zaštitili energetsku sigurnost svih građana Srbije – zaključuju u Ministarstvu energetike.