BiH rastavljena na delove

U novoj smo, 2025. godini, u kojoj ćemo, između ostalog, obeležiti i 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i formiranja Bosne i Hercegovine, sačinjene iz Republike Srpske i Federacije BiH i tri konstitutivna naroda – Srba, Hrvata i Bošnjaka. Ipak, stalni napadi na dejtonsko ustrojstvo BiH, poput suđenja predsedniku Republike Srpske za nepoštovanje odluka takozvanog visokog predstavnika UN za BiH (koji nije izabran od SB UN, kako je to predviđeno Dejtonskim sporazumom), odlučivanja Ustavnog suda BiH koji se nalazi u krnjem sastavu, bez ijednog predstavnika srpskog naroda, kao i nedavno organizovanje posete Albina Kurtija Predsedništvu BiH, odnosno dvojici od troje članova, iako je Ustavom predviđen konsenzus, odnosno jednoglasnost za takvo što, iznova nas „tera” da postavimo pitanje: šta je Bosna i Hercegovina, odnosno kakva je njena pravna priroda? 
Dejtonskim mirovnim sporazumom utvrđeno je da je BiH u suštini samo zbir njenih sastavnih delova. Tome svedoči sam karakter Dejtonskog mirovnog sporazuma, čiji su potpisnici upravo Republika Srpska i Federacija BiH – međunarodnopriznati entiteti. Ugovornopravnoj prirodi Bosne i Hercegovine svedoče i okrnjena obeležja unutrašnje i spoljašnje suverenosti predviđena Dejtonskim mirovnim sporazumom – prisustvo međunarodnih vojnih misija i visokog predstavnika UN za BiH. Štaviše, „Dejtonom” nije predviđena čak ni (potpuna) podela vlasti na nivou BiH, jer joj nedostaje sudska vlast. Šta tek reći o preostalim dvema političkim vlastima na nivou BiH – zakonodavnoj i izvršnoj, koje su organizovane po principu pariteta i u kojima se, za donošenje odluke, zahteva jednoglasnost sva tri konstitutivna naroda u BiH. A tek o pretpostavci nadležnosti u korist entiteta, gde je preraspodela nadležnosti u korist BiH dozvoljena samo zajedničkim sporazumom entiteta, čime je opet u prvi plan istaknut interes entiteta, a ne BiH. 
Ipak, pored dominantnih konfederalnih, BiH ima i neka federalna obeležja. Ona je međunarodnopravno priznata kao članica Ujedinjenih nacija, a aneks četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma kao njen „oktroisani” Ustav, s kojim moraju da budu usklađeni ustavi Republike Srpske i FBiH (i u FBiH ustavi kantona). 
Šarl Monteskje definisao je federaciju kao „društvo društava”, čiji je osnovni cilj pomirenje opštih interesa federacije i posebnih interesa federalnih jedinica. Ono što je sigurno u BiH jeste da je Dejtonskim ustavom konstatovana značajna prevaga posebnih interesa nad opštim. Ti interesi su, štaviše, do te mere naglašeni i zaštićeni da se opravdano može isticati da je Bosna i Hercegovina (kon)federacija. Stoga je posebno važno u današnjem vihoru promena u svetu očuvati njenu životnost, jer je ona – ovako ustrojena – garant mira. A taj mir se ne čuva jednostranim, neustavnim i antidejtonskim potezima. Jer, kako kaže narodna poslovica, „Za sreću je potrebno dvoje (u ovom slučaju troje), dok je za nesreću, nažalost, dovoljan samo jedan”.

*Asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu

 Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista