Problem je u „domino efektu” sankcija protiv NIS-a

Šta da radi zemlja kojoj je bivši predsednik SAD Džo Bajden nedelju dana pred odlazak sa ovog mesta uveo sankcije protiv „Naftne industrije Srbije” (NIS), od koje u velikoj meri zavisi energetska bezbednost naše zemlje? Ne zato što SAD kao svetska sila to nisu mogle da urade jednoj maloj Srbiji, nego zbog činjenice da je sankcije uveo čovek sa  upitnim liderstvom, što potvrđuju samo neki od njegovih gafova, koji dok je bi prvi čovek Amerike nije znao da li Rusija gubi rat u Iraku ili u Ukrajini, koji je pomešao predsednika Meksika sa predsednikom Egipta i koji je izjavio da će Putin pobediti Putina, iako ratuje protiv Zelenskog.

Dakle, koliko i moralno i pravno, imajući sve ovo u vidu, sankcije na koje je Bajden stavio potpis mogu da imaju težinu? I kako nazvati takav gest bivše američke administracije nego potrebu za osvetom Rusiji preko naše zemlje s jedne strane, i bolno prihvatanje ubedljivog gubitka izbora i dolaska novog predsednika Donalda Trampa, u koga mnogi sada gledaju kao u spasitelja, pa i Srbija.

– Uspeh neke države u zaštiti svojih i interesa kompanija koje u njoj posluju nije uslovljen veličinom njene teritorije, nego njenom sposobnošću da prepozna svoje uporedne prednosti i u što većoj meri ih iskoristi. U svetu postoje države koje su po površini manje od Srbije pa opet predstavljaju veoma poželjna mesta za poslovanje kompanija, poput Singapura, Katara ili čak Estonije. Dakle, sankcije protiv kompanije NIS ne vređaju suverenitet Srbije, ali problem nastaje u svojevrsnom „domino efektu” ovih sankcija, do koga bi došlo ako bi im se, osim SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, pridružila i Evropska unija – kaže u razgovoru za „Politiku” prof. dr Marko Jovanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Da li je sa aspekta Međunarodnog javnog prava povređen suverenitet naše zemlje, budući da smo kolateralna šteta američkih sankcija?

Pod suverenitetom se uobičajeno podrazumeva nezavisnost države u donošenju političkih odluka i sprovođenju zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Prema tome, da bi neka mera jedne države vređala suverenitet druge, potrebno je da bude usmerena ka toj drugoj državi kao nosiocu vlasti, a ne ka nekom drugom pravnom svojstvu koje država takođe može da ima (npr. da bude vlasnik nepokretnosti za neslužbenu upotrebu, kupac vozila za potrebe državne uprave, itd.). U tom svetlu, bilo bi jako teško braniti stav da američke sankcije protiv kompanije NIS vređaju suverenitet Srbije.

– Nekoliko je razloga za takav zaključak. Prvo, kako ste i sami primetili, ove sankcije nisu ni direktno ni indirektno usmerene protiv Srbije kao države. One, pojednostavljeno rečeno, deluju tako što prevashodno američkim građanima i kompanijama zabranjuju poslovanje sa određenim licem ili kompanijom. Prema tome, formalno gledano, ove sankcije Srbiju pogađaju kao manjinskog vlasnika kompanije NIS, u meri u kojoj bi NIS poslovao sa američkim građanima i kompanijama. Problem, međutim, nastaje u svojevrsnom „domino efektu” ovih sankcija, do koga bi došlo ako bi im se, osim SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, pridružila i Evropska unija.

Šta bi se desilo u tom slučaju?

U tom slučaju bi se krug lica i kompanija kojima bi bilo onemogućeno poslovanje sa NIS-om proširio na način da se NIS suštinski sprečava da obavlja svoju delatnost, što bi se onda posredno veoma ozbiljno odrazilo na funkcionisanje tržišta nafte u Srbiji. Ali, čak i u tom scenariju, „meta” sankcija je i dalje Srbija kao jedan od vlasnika NIS-a, a ne Srbija kao država, odnosno nosilac javne vlasti.

Koji su drugi razlozi?

Drugi razlog zašto se ovde ne bi moglo govoriti o povredi suvereniteta Srbije je taj što ove sankcije, opet formalno gledano, nisu donete sa ciljem da se ishoduje određena politička odluka Srbije, već da se nanese šteta interesima Ruske Federacije. Pravno gledano, Srbija ima mogućnost izbora kako će se prilagoditi ovim sankcijama. Zbog šire geopolitičke složenosti ovog pitanja, taj izbor možda nije preterano veliki, ali nesumnjivo postoji.

Konačno, treći razlog zašto smatram da se ne bi mogao braniti stav da je ovde došlo do povrede suvereniteta Srbije je taj što, koliko se iz medija moglo zaključiti, donošenju ovih sankcija su prethodili određeni razgovori čiji je cilj bio najavljivanje i upoznavanje Srbije sa predstojećim događajima, pa time i davanje dodatnog vremena za konsultacije, prilagođavanje i odabir reakcije. Iako tačan sadržaj tih razgovora nije i ne može da bude dostupan, bilo bi teško zamisliti da su se oni vodili na način koji ne bi uvažavao suverenitet Srbije.

Koliko mala zemlja kao Srbija može da sačuva svoje i interese kompanija koje posluju po srpskim zakonima u našoj zemlji?

Uspeh neke države u zaštiti svojih i interesa kompanija koje u njoj posluju nije uslovljen veličinom njene teritorije, nego njenom sposobnošću da prepozna svoje uporedne prednosti i u što većoj meri ih iskoristi. U svetu postoje države koje su po površini manje od Srbije pa opet predstavljaju veoma poželjna mesta za poslovanje kompanija, poput Singapura, Katara ili čak Estonije. Koliko god situacija sa NIS-om bila akutna i neprijatna, statistike priliva stranih direktnih ulaganja u našu zemlju pokazuju da se Srbija dosta povoljno kotira na mapama stranih investitora. To sasvim sigurno ne bi bio slučaj da se Srbija ne doživljava kao dovoljno stabilno i bezbedno tržište.

Dokle su prava Srbije u ovakvim okolnostima, a kada to prevazilazi naše mogućnosti?

Pravna situacija u vezi sa američkim sankcijama NIS-u je nesumnjivo veoma složena i njena detaljna analiza daleko prevazilazi okvire jednog intervjua. Ukratko rečeno, koliko god se ova stvar činila „borbom slonova” u kojoj je Srbija trava koja svakako strada bilo da slonovi ratuju ili se vole, pravo najčešće ne funkcioniše po principu zakona jačeg. Ali, sve i da nije tako, priča o Davidu i Golijatu je opšte primenjiva i uči nas da čak i u situaciji kada se čini da neki problem prevazilazi naše mogućnosti, znanje, snalažljivost, domišljatost, upornost i doslednost mogu da dovedu do neočekivanih obrta.

Slede li kazne za kršenje međunarodnog sporazuma sa Rusima potpisanog prilikom kupovine NIS-a 2008. godine?

Čini mi se da je prerano za uvođenje ovog elementa u priču. Da bi se o tom pitanju razmišljalo, moralo bi pre svega da se zna kakva bi se tačno povreda ugovora stavljala na teret kojoj od strana. Zatim bi morao da se pažljivo i celovito sagleda ceo ugovor, a i da se ima u vidu da okolnost koja bi dovela do potencijalnog aktiviranja ove teme nije direktna posledica radnji i propuštanja bilo srpske, bilo ruske strane, već je došla sa treće strane.

Šta po vama može da bude epilog ako Rusija neće da prodaje svoj deo, a mi nećemo da otimamo?

Mogući epilog zavisi od nekoliko okolnosti koje su u ovom trenutku, prema mom znanju, još uvek neizvesne. Prva neizvesna okolnost je šta bi bio minimalan uslov za ukidanje sankcija, što je pitanje o kome se, koliko razumem, još uvek razgovara sa američkim organima. Druga još uvek, ne sasvim izvesna okolnost, jeste postavljanje Evropske unije prema ovim sankcijama. U svakom slučaju, postoji nekoliko mogućih puteva za traženje rešenja. Ostavljajući po strani političke mehanizme, koji postoje, ali za čije komentarisanje nisam stručan, pravni mehanizmi bi obuhvatali razmatranje mogućnosti za osporavanje odluke o sankcijama tako što bi NIS podnosio žalbe ili koristio druga propisana pravna sredstva kontrole u SAD, Ujedinjenim Kraljevstvu i, eventualno, drugim državama koje bi se pridružile sankcijama ili, pak, razmatranje mogućnosti restrukturiranja NIS-a na širi i kreativniji način, a koji bi bio prihvatljiv i američkoj, i ruskoj, ali i našoj strani. Izbor konkretnog mehanizma zavisiće od procene situacije na terenu u trenutku kada odluka o tom pitanju bude morala da se donese.