Pobedićemo Tadića

Svakodnevni napadi raznih analitičara na Srpsku naprednu stranku predstavljali bi uobičajenu i ne naročito značajnu pojavu da nisu dobro sinhronizovani i pripremljeni sa i u centrima političke moći, kako onim vladajućim, tako i u onim besplodnim opozicionim, koji svoju budućnost vide samo ukoliko nema konkurencije na političkoj sceni ili je ona toliko mala i slaba da i oni, toliko loši, lenji i bezidejni mogu da imaju značajnu popularnost i nekakvu ulogu u srpskom društvu.

Veoma retko sam reagovao na napise u novinama, na uvredljive reči, ili tekstove, ali ,„Politikin” tekst pod naslovom „Evropski put Nikolića” pun je paušalnih ocena, netačnih tvrdnji i stavova koje iznose pojedini analitičari i političari, a da pri tome ne analiziraju apsolutno ništa, već iznose navijačke, partijske ocene i ništa više.

Tim ljudi koji sam izuzetno poštovao iz „Nove srpske političke misli”, pretvorio se, bukvalno, u poslednji bedem odbrane jalove i beskorisne politike jedne opozicione stranke, koja je odnedavno, iako je sedam godina bila u koaliciji sa Demokratskom strankom, počela da proverava lojalnost svih političkih subjekata količinom psovki i uvreda koje bi trebalo dase izreknu na račun Tadića i njemu bližnjih. Pokušaću da u najkraćem odgovorim, ne na analizu, već na napade Branka Raduna na Srpsku naprednu stranku, iznete u „Politici” od 3. decembra. Naime, gospodin Radun je došao do nekoliko zaključaka služeći se potpuno pogrešnim premisama. On konstatuje da je raskolom u Srpskoj radikalnoj stranci profitirala Demokratska stranka, zato što je Tadić dobio alternativu svojim današnjim koalicionim partnerima?! Možda bi gospodin Radun i bio u pravu kada bi postojala bilo kakva želja ili jasna namera Srpske napredne stranke da na bilo koji način participira u vlasti sa Tadićevom strankom. Takođe, ovde nije u pitanju neznanje, već jasna namera Raduna da obesmisli političko delovanje srpskih naprednjaka i očisti politički prostor za Demokratsku stranku Srbije, koja bi, uz nejake radikale, bila jedini opozicioni stub. Razume se, Radun ne polazi ni od kakvih činjenica, već samo od svog uskogrudog, jednostrano i ostrašćenopartijskog stava. Dakle, obaveštavam njega i sve njegove partijske prijatelje da se uzaludno nadaju koaliciji demokrata i naprednjaka, jer naša namera je da budemo ubedljivo najjača opoziciona stranka u Srbiji, a zatim da donesemo promene građanima ove zemlje, što znači pobedu nad režimom Tadića i Dačića.

Komentar gospodina Raduna da se Tomislav Nikolić u svom navodnom preobražaju rukovodio logikom „kad ne mogu da ih pobedim, hajde da im se pridružim” pokazuje svu malicioznost koju neko prema političkom neistomišljeniku može da pokaže, jer Nikoliću ne pada na pamet da se pridružuje Tadiću, a Radunu je sasvim i nedvosmisleno jasno da samo srpski naprednjaci mogu da pobede partiju predsednika Srbije i niko drugi.

Na kraju, pozivam Vojislava Koštunicu da nam ne šalje poruke preko svojih analitičara, već, ukoliko to želi i ukoliko misli da je to dobro za Srbiju, da konačno odgovori na otvoreni poziv Tomislava Nikolića, sa njim razgovara o stvarnim političkim namerama i budućnosti zajedničke nam otadžbine. Ovo je samo poziv, a ne molba, jer veći i jači uvek pokazuje širokogrudost, ali nikada ne kleči pred manjim i slabijim.

zamenik predsednika Srpske napredne stranke