Zakon se, u celini, ne osporava

Šta treba promeniti u Nacrtu Zakona o kulturi? Predstavnici kulturnih ustanova i strukovnih udruženja mogli su da odgovore na ovo pitanje za vreme javne rasprave o pomenutom nacrtu. Debata je završena 24. oktobra i dotad se na raznim okruglim stolovima, u medijskim nastupima i na sastancima u Ministarstvu kulture mogla uputiti svaka primedba na Nacrt zakona o kulturi.
Kako objašnjava Novica Antić, sekretar Ministarstva kulture, na adresu Ministarstva je dosad stiglo oko 50 predloga za izmene zakona. Na osnovu pismenih primedbi koje su stigle u Ministarstvo kulture, ali i na osnovu debata koje su se održavale u više gradova u Srbiji, Novica Antić je stekao utisak da je većina predloga sasvim na mestu.

– Stigli su nam razumni zahtevi. Jedino što bih mogao da primetim jeste da su od nas tražili da u Zakon o kulturi uvrstimo nešto što bi, po logici stvari, trebalo da se nađe u posebnim zakonima iz tih oblasti a ne u krovnom zakonu, kakav je Zakon o kulturi – kaže Novica Antić.

Prema rečima sekretara Ministarstva kulture, pristigli predlozi za izmene zakona uglavnom se odnose samo na promene ili dopune pojedinih članova, a ne većih delova ili Zakona u celini. Kako Antić ističe, Ministarstvu kulture se, na primer, nije obratio nijedan izdavač pojedinačno, ali je generalna ocena izdavača da nisu dovoljno zastupljeni u postojećem zakonu.

Predlog nacionalnih manjina bio je, kaže Antić, vrlo konstruktivan.

– Na debati u Novom Sadu dobili smo primedbu da bi ulogu Saveta nacionalnih manjina trebalo preciznije definisati, i predstavnici našeg ministarstva su odmah uvideli da je ovakav zahtev osnovan – dodaje Novica Antić.

Sudeći prema istupima u javnosti i predlozima za izmenu zakona koje su dostavili medijima, Narodna biblioteka Srbije (NBS) i ULUS su bili najaktivniji tokom javne rasprave. Glavna primedba NBS je da u postojećem Nacrtu bibliotekarstvo ne zauzima ono mesto koje mu pripada, imajući u vidu činjenicu da biblioteke čine skoro polovinu kulture u Srbiji – broj zaposlenih u domaćim bibliotekama je jednak broju zaposlenih u svim drugim oblastima kulture, a broj korisnika bibliotekarskih usluga daleko je veći od "konzumenata" svih drugih kulturnih sektora.

Najvažniji konkretni predlog Narodne biblioteke Srbije je da se u član 4. Zakona, koji govori o opštem interesu u kulturi, doda tačka bibliotekarsko-informaciona delatnost. Zbog čega je ovo važno?

Kako kažu bibliotekari, u Zakonu se pod opštim interesom, između ostalog, spominje "stvaranje uslova za podsticanje stvaralaštva i skladan razvoj kulturnih delatnosti", "zaštita kulturnih dobara u skladu sa zakonom", "naučna istraživanja u kulturi", ali ne i "razvoj bibliotekarstva".

Bibliotekari su, takođe, predložili da se posebna tačka doda i u član 8. Zakona posvećen definisanju i nabrajanju kulturnih delatnosti. U Nacrtu je bibliotekarstvo podvedeno pod tačku "knjige i književnost (izdavaštvo, knjižarstvo, bibliotekarstvo, prevodilaštvo"), a bibliotekari smatraju da se ovakvim redosledom umanjuje vrednost biblioteka, i na prvo mesto stavljaju "manje značajne stvari".

Inicijativni odbor članova Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) za izmenu i dopunu Nacrta zakona, svojim predlozima se protivi tome što novi zakon predviđa da postoje do dva reprezentativna umetnička udruženja. Oni smatraju da u svakoj kulturnoj delatnosti ima mesta za samo jedno ovakvo udruženje. Generalno, Inicijativni odbor ULUS se zalaže za što jaču poziciju umetničkih udruženja, pa i zahtevom da ova udruženja imaju zagarantovani broj članova u Nacionalnom savetu za kulturu.

– Razgovarali smo sa predstavnicima ULUS-a i mogu da kažem da će u Nacionalnom savetu za kulturu sigurno raditi i članovi umetničkih udruženja. Čini mi se da se nećemo dogovoriti oko toga da postoji samo jedno reprezentativno udruženje, jer mislim da i među njima mora da postoji konkurencija. Iz ovog udruženja je stigao i zahtev da se svim slobodnim umetnicima doprinosi uplaćuju iz republičkog budžeta, dok je naš predlog da se iz budžeta države doprinosi uplaćuju samo istaknutim umetnicima, a ostalima iz budžeta lokalne samouprave – ističe Antić.

Naravno, još uvek ništa nije "na papiru" i konačna verzija zakona tek treba da se napiše. Antić očekuje da će tim Ministarstva uspeti da za mesec dana obradi sve predloge i da Zakon o kulturi uskladi sa drugim opštim pravnim aktima, a posebno sa Zakonom o budžetu. Onima koji još nisu reagovali, i zatražili poboljšanje svog statusa u Zakonu o kulturi, pruža se nova šansa. Za 5. novembar je zakazana još jedna javna rasprava o Nacrtu zakona o kulturi, koja će se održati u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu (Ulica Rige od Fere 4).