Закон се, у целини, не оспорава

Шта треба променити у Нацрту Закона о култури? Представници културних установа и струковних удружења могли су да одговоре на ово питање за време јавне расправе о поменутом нацрту. Дебата је завршена 24. октобра и дотад се на разним округлим столовима, у медијским наступима и на састанцима у Министарству културе могла упутити свака примедба на Нацрт закона о култури.
Како објашњава Новица Антић, секретар Министарства културе, на адресу Министарства је досад стигло око 50 предлога за измене закона. На основу писмених примедби које су стигле у Министарство културе, али и на основу дебата које су се одржавале у више градова у Србији, Новица Антић је стекао утисак да је већина предлога сасвим на месту.

– Стигли су нам разумни захтеви. Једино што бих могао да приметим јесте да су од нас тражили да у Закон о култури уврстимо нешто што би, по логици ствари, требало да се нађе у посебним законима из тих области а не у кровном закону, какав је Закон о култури – каже Новица Антић.

Према речима секретара Министарства културе, пристигли предлози за измене закона углавном се односе само на промене или допуне појединих чланова, а не већих делова или Закона у целини. Како Антић истиче, Министарству културе се, на пример, није обратио ниједан издавач појединачно, али је генерална оцена издавача да нису довољно заступљени у постојећем закону.

Предлог националних мањина био је, каже Антић, врло конструктиван.

– На дебати у Новом Саду добили смо примедбу да би улогу Савета националних мањина требало прецизније дефинисати, и представници нашег министарства су одмах увидели да је овакав захтев основан – додаје Новица Антић.

Судећи према иступима у јавности и предлозима за измену закона које су доставили медијима, Народна библиотека Србије (НБС) и УЛУС су били најактивнији током јавне расправе. Главна примедба НБС је да у постојећем Нацрту библиотекарство не заузима оно место које му припада, имајући у виду чињеницу да библиотеке чине скоро половину културе у Србији – број запослених у домаћим библиотекама је једнак броју запослених у свим другим областима културе, а број корисника библиотекарских услуга далеко је већи од "конзумената" свих других културних сектора.

Најважнији конкретни предлог Народне библиотеке Србије је да се у члан 4. Закона, који говори о општем интересу у култури, дода тачка библиотекарско-информациона делатност. Због чега је ово важно?

Како кажу библиотекари, у Закону се под општим интересом, између осталог, спомиње "стварање услова за подстицање стваралаштва и складан развој културних делатности", "заштита културних добара у складу са законом", "научна истраживања у култури", али не и "развој библиотекарства".

Библиотекари су, такође, предложили да се посебна тачка дода и у члан 8. Закона посвећен дефинисању и набрајању културних делатности. У Нацрту је библиотекарство подведено под тачку "књиге и књижевност (издаваштво, књижарство, библиотекарство, преводилаштво"), а библиотекари сматрају да се оваквим редоследом умањује вредност библиотека, и на прво место стављају "мање значајне ствари".

Иницијативни одбор чланова Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) за измену и допуну Нацрта закона, својим предлозима се противи томе што нови закон предвиђа да постоје до два репрезентативна уметничка удружења. Они сматрају да у свакој културној делатности има места за само једно овакво удружење. Генерално, Иницијативни одбор УЛУС се залаже за што јачу позицију уметничких удружења, па и захтевом да ова удружења имају загарантовани број чланова у Националном савету за културу.

– Разговарали смо са представницима УЛУС-а и могу да кажем да ће у Националном савету за културу сигурно радити и чланови уметничких удружења. Чини ми се да се нећемо договорити око тога да постоји само једно репрезентативно удружење, јер мислим да и међу њима мора да постоји конкуренција. Из овог удружења је стигао и захтев да се свим слободним уметницима доприноси уплаћују из републичког буџета, док је наш предлог да се из буџета државе доприноси уплаћују само истакнутим уметницима, а осталима из буџета локалне самоуправе – истиче Антић.

Наравно, још увек ништа није "на папиру" и коначна верзија закона тек треба да се напише. Антић очекује да ће тим Министарства успети да за месец дана обради све предлоге и да Закон о култури усклади са другим општим правним актима, а посебно са Законом о буџету. Онима који још нису реаговали, и затражили побољшање свог статуса у Закону о култури, пружа се нова шанса. За 5. новембар је заказана још једна јавна расправа о Нацрту закона о култури, која ће се одржати у Заводу за проучавање културног развитка у Београду (Улица Риге од Фере 4).