Novi tunel kroz Sozinu i stari problemi

Preduzeće Železnička infrastruktura Crne Gore (ŽICG) razmatra mogućnosti za izgradnju novog tunela kroz Sozinu, pored već postojećeg, koji bi u tom slučaju služio kao servisni, objavila je „Politika” 9. januara.

Nisam siguran da je to glavni prioritet ŽICG. Evo zbog čega to govorim, kao nedovoljno upućen građanin. Daleke 1997. godine, prilikom posete predsednika savezne vlade dr Radoja Kontića Slovačkoj, isplivala je jedna, po mom mišljenju, poražavajuća istina. Posebnu pažnju nas novinara izazvala je poseta železari u Košicama, koja je tada proizvodila oko 10 miliona tona čelika, koji je železnicom transportovan do Rijeke. Nametnulo se samo po sebi pitanje zbog čega se ne transportuje do Bara, maršrutom kraćom za trećinu.

Nakon povratka u Beograd obavio sam razgovor sa direkcijom železnica kako bih došao do odgovora, zbog čega je izostavljen transport prugom Beograd–Bar. Usledio je odgovor: železnica nije spremna da primi teške terete. Remont pruge nikad nije obavljen od njenog puštanja u saobraćaj, 30. maja 1976. godine.

Pruga Beograd–Bar je najveći i najskuplji infrastrukturni objekat SFRJ. Nama starijima preostaju sećanja na veliku svečanost, kad je 28. maja, dva dana pre puštanja u saobraćaj, prugom prošao „Plavi voz”, u kojem je prvi putnik bio Josip Broz Tito sa suprugom Jovankom i državnim rukovodstvima svih republika i federacije.

Ne znam da li je najveća železnička tragedija, koja se desila u Platijama, posledica neprilagođene brzine ili neremontovane pruge. Sećam se da sam se nazobao straha pri svom poslednjem putovanju prugom 1997. godine, kad su u strminama Platija, pri velikoj brzini, ulaskom u leve okuke, vagoni škripali i naginjali se na desnu stranu. Dvoumio sam se i odustao od namere da otpravniku vozova u Podgorici nešto kažem o svom (ne)opravdanom strahu. Nedugo potom, usledila je katastofa u Platijama.

Nikola Ivanović,

bivši direktor Radio Jugoslavije