Нови тунел кроз Созину и стари проблеми

Предузеће Железничка инфраструктура Црне Горе (ЖИЦГ) разматра могућности за изградњу новог тунела кроз Созину, поред већ постојећег, који би у том случају служио као сервисни, објавила је „Политика” 9. јануара.

Нисам сигуран да је то главни приоритет ЖИЦГ. Ево због чега то говорим, као недовољно упућен грађанин. Далеке 1997. године, приликом посете председника савезне владе др Радоја Контића Словачкој, испливала је једна, по мом мишљењу, поражавајућа истина. Посебну пажњу нас новинара изазвала је посета железари у Кошицама, која је тада производила око 10 милиона тона челика, који је железницом транспортован до Ријеке. Наметнуло се само по себи питање због чега се не транспортује до Бара, маршрутом краћом за трећину.

Након повратка у Београд обавио сам разговор са дирекцијом железница како бих дошао до одговора, због чега је изостављен транспорт пругом Београд–Бар. Уследио је одговор: железница није спремна да прими тешке терете. Ремонт пруге никад није обављен од њеног пуштања у саобраћај, 30. маја 1976. године.

Пруга Београд–Бар је највећи и најскупљи инфраструктурни објекат СФРЈ. Нама старијима преостају сећања на велику свечаност, кад је 28. маја, два дана пре пуштања у саобраћај, пругом прошао „Плави воз”, у којем је први путник био Јосип Броз Тито са супругом Јованком и државним руководствима свих република и федерације.

Не знам да ли је највећа железничка трагедија, која се десила у Платијама, последица неприлагођене брзине или неремонтоване пруге. Сећам се да сам се назобао страха при свом последњем путовању пругом 1997. године, кад су у стрминама Платија, при великој брзини, уласком у леве окуке, вагони шкрипали и нагињали се на десну страну. Двоумио сам се и одустао од намере да отправнику возова у Подгорици нешто кажем о свом (не)оправданом страху. Недуго потом, уследила је катастофа у Платијама.

Никола Ивановић,

бивши директор Радио Југославије