Sve­to­sav­ski ša­hov­ski tur­nir u Šap­cu

U ne­de­lju, 26. ja­nu­a­ra, odr­žan je tra­di­ci­o­nal­ni Sve­to­sav­ski tur­nir u ša­hu u Šap­cu. Po­vod je zna­ča­jan i za mno­go ve­će cen­tre i na­ro­de. Ovo je ju­bi­lar­na, 120. go­di­na od osni­va­nja klu­ba, za­hva­lju­ju­ći go­spo­di­nu dr Avra­mu Vi­na­ve­ru, ko­ji se na­kon stu­di­ja me­di­ci­ne u Kra­ko­vu 1890. go­di­ne na­sta­nio u Šap­cu. Ovaj naj­sta­ri­ji sport­ski klub u gra­du Šap­cu osno­van je dav­ne 1905. go­di­ne. Po­ro­di­ca Vi­na­ver osta­vi­la je mno­go če­ga le­pog i ko­ri­snog gra­du, u ko­ji je otvo­re­nog sr­ca pri­mlje­na, kao i svi dru­gi ko­ji su po­slom sti­gli da ople­me­ne ži­vot Ma­log Pa­ri­za. Ša­bac je naj­per­spek­tiv­ni­ji i bio kad su tu svo­je po­slo­ve i trud utka­li lju­di ko­ji su do­šli s ra­znih stra­na Evro­pe i sve­ta. Mul­ti­na­ci­o­nal­ni grad. Na oba­li Sa­ve.

U slav­noj ha­li „Zor­ka”, ko­ja je svo­je­vre­me­no bi­la do­ma­ćin osva­ja­ču Ku­pa evrop­skih šam­pi­o­na u ru­ko­me­tu, le­gen­dar­noj „Me­ta­lo­pla­sti­ci”, ko­šar­ka­ši­ma, bok­se­ri­ma, a sa­da i ša­hi­sti­ma – ka­ko je na po­čet­ku u po­zdrav­nom slo­vu na­gla­sio pred­sed­nik ša­bač­kih ša­hi­sta mr Mi­ro­ljub Mer­do­vić. Pri­ja­vi­lo se 226 uče­sni­ka iz ce­le Sr­bi­je, kao i Bu­gar­ske, Cr­ne Go­re, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Me­đu nji­ma je bi­lo 14 ve­le­maj­sto­ra, 16 in­ter­na­ci­o­nal­nih maj­sto­ra, me­đu ko­ji­ma i jed­na da­ma, kao i 25 FI­DE maj­sto­ra i mno­go maj­stor­skih kan­di­da­ta. Na­stu­pi­lo je i tri­de­se­to­ro de­ce škol­skog uz­ra­sta. Po­bed­nik je ve­le­maj­stor Mi­lo­je Rat­ko­vić, dok je dru­gu po­zi­ci­ju za­u­zeo ve­le­maj­stor iz Be­o­gra­da Ivan Iva­ni­še­vić, a tre­ću po­zi­ci­ju je osvo­jio Da­li­bor Sto­ja­no­vić iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.

Iako se tur­nir ni­je odr­ža­vao ne­ko­li­ko go­di­na, bio je mno­go­bro­jan. Svim uče­sni­ci­ma bi­li su obez­be­đe­ni hra­na i pi­će. Naj­kva­li­tet­ni­je su­di­je, što je re­kao je­dan od pri­sut­nih ak­te­ra: „Orga­ni­za­ci­ja ovog tur­ni­ra je im­pre­siv­na. Ovo je ne­što što Ša­bac ni­je do­ži­veo.” Na kra­ju tur­ni­ra Želj­ko Me­dar, maj­stor FI­DE, tre­ner i pred­sed­nik Deč­jeg ša­hov­skog klu­ba „Ka­pa­blan­ka 1992” iz No­vog Sa­da, u knji­gu uti­sa­ka je za­be­le­žio: „Pre­di­van tur­nir! Ne sa­mo kad je reč o br­o­ju uče­sni­ka, već i o kva­li­te­tu. Le­po je i to što se po­red ve­le­maj­sto­ra na tur­ni­ru po­ja­vio i ve­li­ki br­oj na­ših naj­per­spek­tiv­ni­jih igra­ča. Da ih ne na­bra­jam. Kao i naj­mla­đih Šap­ča­na, ko­je sam imao pri­li­ku da upo­znam… Mi­lu­ti­na, Di­mi­tri­ja, Ne­ma­nju… Če­stit­ka­ma se pri­dru­žu­ju i ve­le­maj­sto­ri Mil­ko Pa­glev i Mi­lo­je Rat­ko­vić, ko­ji je i po­bed­nik tur­ni­ra sa osvo­je­nih osam po­e­na. Sve po­hva­le i že­ni­ca­ma ko­je su po­slu­ži­va­le uče­sni­ke. Na­rav­no, i go­spo­di­nu Mi­ro­lju­bu Mer­do­vi­ću.”

Za­ni­mlji­vo je da su Mi­lu­tin, Di­mi­tri­je, Ne­ma­nja i dru­ga de­ca, mla­di iz Šap­ca. I da ih pr­vim ša­hov­ski zna­nji­ma pod­u­ča­va De­jan Va­sić, a da im je pr­o­fe­sor Mer­do­vić bez okle­va­nja uka­zao šan­su za pr­vo „va­tre­no is­ku­še­nje” za ko­je se na­da­mo da će bi­ti ko­ri­sno na nji­ho­vom bu­du­ćem ša­hov­skom pu­tu. U ovim tur­bu­lent­nim vre­me­ni­ma div­no je ka­da uz pri­su­stvo ro­di­te­lja na­ša mla­dost oštri um. Za sva­ku po­hva­lu i pe­da­go­gi­ju.

Sre­ćan, ali i uz­bu­đen što je ostva­rio još je­dan san u ve­zi sa ša­hom, ko­ji ne­iz­mer­no vo­li, ogla­sio se i pred­sed­nik ŠŠK: „I po­red uobi­ča­je­ne skrom­no­sti, ka­kav sam ina­če po ka­rak­te­ru i vas­pi­ta­nju, ne mo­gu da se odam uti­sku: Fan­ta­stič­no! Im­po­zan­tan br­oj uče­sni­ka, svih uz­ra­sta i ša­hov­skog zna­nja! Uobi­ča­je­na ša­bač­ka lju­ba­znost i go­sto­prim­stvo! Na­gra­de, vred­ne pa­žnje! Sva pri­zna­nja za ŠŠK i grad Ša­bac! Oči­gled­no je, da je ha­la ’Zor­ka’ na­sta­vi­la tra­di­ci­ju ve­li­kih do­ga­đa­ja, ovog pu­ta šah je bio u cen­tru zbi­va­nja, na­še Sr­bi­je.”

Na­da­mo se da će se uz po­moć gra­da Šap­ca na­sta­vi­ti uspe­šnost ša­bač­kog tur­ni­ra i da će bi­ti još le­gen­dar­nog go­sto­prim­stva Šap­ča­na, ko­je će pam­ti­ti go­sti i ra­do se se­ća­ti i vra­ća­ti u naš Ma­li Pa­riz. Gens una su­mus.

Jo­van Ru­ka­vi­na,

Ša­bac