Све­то­сав­ски ша­хов­ски тур­нир у Шап­цу

У не­де­љу, 26. ја­ну­а­ра, одр­жан је тра­ди­ци­о­нал­ни Све­то­сав­ски тур­нир у ша­ху у Шап­цу. По­вод је зна­ча­јан и за мно­го ве­ће цен­тре и на­ро­де. Ово је ју­би­лар­на, 120. го­ди­на од осни­ва­ња клу­ба, за­хва­љу­ју­ћи го­спо­ди­ну др Авра­му Ви­на­ве­ру, ко­ји се на­кон сту­ди­ја ме­ди­ци­не у Кра­ко­ву 1890. го­ди­не на­ста­нио у Шап­цу. Овај нај­ста­ри­ји спорт­ски клуб у гра­ду Шап­цу осно­ван је дав­не 1905. го­ди­не. По­ро­ди­ца Ви­на­вер оста­ви­ла је мно­го че­га ле­пог и ко­ри­сног гра­ду, у ко­ји је отво­ре­ног ср­ца при­мље­на, као и сви дру­ги ко­ји су по­слом сти­гли да опле­ме­не жи­вот Ма­лог Па­ри­за. Ша­бац је нај­пер­спек­тив­ни­ји и био кад су ту сво­је по­сло­ве и труд утка­ли љу­ди ко­ји су до­шли с ра­зних стра­на Евро­пе и све­та. Мул­ти­на­ци­о­нал­ни град. На оба­ли Са­ве.

У слав­ној ха­ли „Зор­ка”, ко­ја је сво­је­вре­ме­но би­ла до­ма­ћин осва­ја­чу Ку­па европ­ских шам­пи­о­на у ру­ко­ме­ту, ле­ген­дар­ној „Ме­та­ло­пла­сти­ци”, ко­шар­ка­ши­ма, бок­се­ри­ма, а са­да и ша­хи­сти­ма – ка­ко је на по­чет­ку у по­здрав­ном сло­ву на­гла­сио пред­сед­ник ша­бач­ких ша­хи­ста мр Ми­ро­љуб Мер­до­вић. При­ја­ви­ло се 226 уче­сни­ка из це­ле Ср­би­је, као и Бу­гар­ске, Цр­не Го­ре, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Ме­ђу њи­ма је би­ло 14 ве­ле­мај­сто­ра, 16 ин­тер­на­ци­о­нал­них мај­сто­ра, ме­ђу ко­ји­ма и јед­на да­ма, као и 25 ФИ­ДЕ мај­сто­ра и мно­го мај­стор­ских кан­ди­да­та. На­сту­пи­ло је и три­де­се­то­ро де­це школ­ског уз­ра­ста. По­бед­ник је ве­ле­мај­стор Ми­ло­је Рат­ко­вић, док је дру­гу по­зи­ци­ју за­у­зео ве­ле­мај­стор из Бе­о­гра­да Иван Ива­ни­ше­вић, а тре­ћу по­зи­ци­ју је осво­јио Да­ли­бор Сто­ја­но­вић из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.

Иако се тур­нир ни­је одр­жа­вао не­ко­ли­ко го­ди­на, био је мно­го­бро­јан. Свим уче­сни­ци­ма би­ли су обез­бе­ђе­ни хра­на и пи­ће. Нај­ква­ли­тет­ни­је су­ди­је, што је ре­као је­дан од при­сут­них ак­те­ра: „Орга­ни­за­ци­ја овог тур­ни­ра је им­пре­сив­на. Ово је не­што што Ша­бац ни­је до­жи­вео.” На кра­ју тур­ни­ра Жељ­ко Ме­дар, мај­стор ФИ­ДЕ, тре­нер и пред­сед­ник Деч­јег ша­хов­ског клу­ба „Ка­па­блан­ка 1992” из Но­вог Са­да, у књи­гу ути­са­ка је за­бе­ле­жио: „Пре­ди­ван тур­нир! Не са­мо кад је реч о бр­о­ју уче­сни­ка, већ и о ква­ли­те­ту. Ле­по је и то што се по­ред ве­ле­мај­сто­ра на тур­ни­ру по­ја­вио и ве­ли­ки бр­ој на­ших нај­пер­спек­тив­ни­јих игра­ча. Да их не на­бра­јам. Као и нај­мла­ђих Шап­ча­на, ко­је сам имао при­ли­ку да упо­знам… Ми­лу­ти­на, Ди­ми­три­ја, Не­ма­њу… Че­стит­ка­ма се при­дру­жу­ју и ве­ле­мај­сто­ри Мил­ко Па­глев и Ми­ло­је Рат­ко­вић, ко­ји је и по­бед­ник тур­ни­ра са осво­је­них осам по­е­на. Све по­хва­ле и же­ни­ца­ма ко­је су по­слу­жи­ва­ле уче­сни­ке. На­рав­но, и го­спо­ди­ну Ми­ро­љу­бу Мер­до­ви­ћу.”

За­ни­мљи­во је да су Ми­лу­тин, Ди­ми­три­је, Не­ма­ња и дру­га де­ца, мла­ди из Шап­ца. И да их пр­вим ша­хов­ски зна­њи­ма под­у­ча­ва Де­јан Ва­сић, а да им је пр­о­фе­сор Мер­до­вић без окле­ва­ња ука­зао шан­су за пр­во „ва­тре­но ис­ку­ше­ње” за ко­је се на­да­мо да ће би­ти ко­ри­сно на њи­хо­вом бу­ду­ћем ша­хов­ском пу­ту. У овим тур­бу­лент­ним вре­ме­ни­ма див­но је ка­да уз при­су­ство ро­ди­те­ља на­ша мла­дост оштри ум. За сва­ку по­хва­лу и пе­да­го­ги­ју.

Сре­ћан, али и уз­бу­ђен што је оства­рио још је­дан сан у ве­зи са ша­хом, ко­ји не­из­мер­но во­ли, огла­сио се и пред­сед­ник ШШК: „И по­ред уоби­ча­је­не скром­но­сти, ка­кав сам ина­че по ка­рак­те­ру и вас­пи­та­њу, не мо­гу да се одам ути­ску: Фан­та­стич­но! Им­по­зан­тан бр­ој уче­сни­ка, свих уз­ра­ста и ша­хов­ског зна­ња! Уоби­ча­је­на ша­бач­ка љу­ба­зност и го­сто­прим­ство! На­гра­де, вред­не па­жње! Сва при­зна­ња за ШШК и град Ша­бац! Очи­глед­но је, да је ха­ла ’Зор­ка’ на­ста­ви­ла тра­ди­ци­ју ве­ли­ких до­га­ђа­ја, овог пу­та шах је био у цен­тру зби­ва­ња, на­ше Ср­би­је.”

На­да­мо се да ће се уз по­моћ гра­да Шап­ца на­ста­ви­ти успе­шност ша­бач­ког тур­ни­ра и да ће би­ти још ле­ген­дар­ног го­сто­прим­ства Шап­ча­на, ко­је ће пам­ти­ти го­сти и ра­до се се­ћа­ти и вра­ћа­ти у наш Ма­ли Па­риз. Gens una su­mus.

Јо­ван Ру­ка­ви­на,

Ша­бац