Grčka spremna na kompromis sa Skopljem

Specijalno za "Politiku"
Atina, 31. oktobra – Uoči nastavka po mnogo čemu prelomnih pregovora u Njujorku, zakazanih za 1. novembar, Atina i Skoplje ostaju na starim pozicijama: za Grčku je Makedonija isključivo naziv za severni deo zemlje, za Skoplje – ustavno pravo i suština nacionalnog identiteta.
Specijalni izaslanik UN za makedonsko pitanje Metju Nimic pokušava da nađe rešenje za  višegodišnji spor dve susedne države za koje je naziv Makedonija sastavni deo tradicije, istorije, nacionalnog obeležja, ali i politike... Žuri mu se da izbori kompromis oko onoga oko čega Atina i Skoplje nisu mogli da se dogovore od raspada Jugoslavije i rezolucije Saveta bezbednosti UN 1993. kojom je, do novog rešenja, odobrena upotreba naziva BJRM (Bivša jugoslovenska republika Makedonija).

Na hitnom sastanku grčkog premijera sa šefom diplomatije Dorom Bakojani i ambasadorom u UN, razrađena je detaljna strategija. Atina neće davati nikakve nove predloge, ali će insistirati na formuli koja bi nazivom susednu zemlju jasno odvajala od severne grčke oblasti Makedonija.

– Reč je o specifičnom trenutku u kome treba rešavati sporno pitanje – izjavila je Dora Bakojani i naglasila se to pre svega odnosi na skopsko rukovodstvo koje treba da odluči hoće li sa puno sluha razumeti i pravilnom reakcijom odgovoriti na pozitivne poruke iz Atine, hoće li razmišljati o svom evroatlantskom putu i regionalnoj stabilnosti ili će ostati na svojim nepomirljivim pozicijama.

Grčka ni ovog puta ne želi da razgovara povišenim glasom, niti da daje provokativne izjave, rekla je Bakojanijeva posle izjave grčkom listu "Elefterotipija" makedonskog ministra spoljnih poslova Antonija Milošoskog koji je strategiju Atine, njeno protivljenje zvaničnoj upotrebi naziva Republika Makedonija i zbog toga grčku pretnju vetom nazvao – iracionalnom i apsurdnom. On je podsetio da je naziv prihvatilo 120 zemalja sveta, među njima i najveće, i da na ceo problem treba gledati iz tog, drugačijeg ugla.

Grčka, međutim, insistira na strpljenju i ozbiljnom pristupu, i prema pisanju ovdašnje štampe, možda je sada više nego ranije otvorena za kompromis. On bi se, možda, sastojao u prihvatanju nekakvog kompleksnog naziva susedne zemlje koji bi u sebi sadržao i reč Makedonija, ali sa jasnom razlikom koja ukazuje na postojanje severne, grčke Makedonije.

Jasmina Pavlović-Stamenić

-----------------------------------------------------------

Milošoski: Nije to "koka-kola lajt"

Skoplje - Grčka ne pristaje da njen severni sused koristi ustavno ime Republika Makedonija, Makedonija pristaje da je Atina imenuje po nahođenju ali da za ostali svet bude samo Republika Makedonija. Reč je o takozvanoj "dvojnoj formuli" kuju nudi Skoplje, a s kojom se Atina ne slaže.

Činjenicu da je Makedoniju pod njenim ustavnim imenom priznalo 128 zemalja, među njima SAD, Rusija, Kina, Kanada...Makedonija tumači kao neodrživ stav Grčke, koja uporište nalazi u stavu članica EU koje to nisu učinile. Koristeći mogućnost veta u EU i NATO-u, čijem članstvu Makedonija stremi, Atina pojačava pritisak, tražeći od vlasti u Skoplju da odustanu od ustavnog imena.

Atina je aktivirala poslednji adut - pravo na veto da Makedonija bude primljena u NATO i EU. Sa približavanjem samita NATO-a u Bukureštu, za kad je planiran prijem Makedonije u alijansu, zaoštravaju se odnosi između Makedonije i Grčke. Iz kancelarije posrednika Nimica stigla je vest da će stranama u sporu biti predloženo da se Republika Makedonija zove "Republika Nova Makedonija".

Smatra se da je ovaj predlog posledica intenzivne aktivnosti grčke diplomatije, i da je za Atinu prihvatljiv, ali ne i za Skoplje. Komentarišući taj predlog, šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski je izjavio: "Nije reč o imenu "koka kole" pa da neko pomisli da je prihvatljivo i ime "koka kola lajt".

M. Radenković

-----------------------------------------------------------

Ništa od pregovora o članstvu u EU

Brisel – Evropska komisija neće preporučiti da se počnu pregovori o pristupanju Makedonije Evropskoj uniji, a glavni razlog su politički problemi u ovoj zemlji, izjavio je jedan izvor iz EU.

Ta odluka znači da Skoplje pregovore o članstvu neće početi pre 2009. godine, pa su razbijene nade makedonske vlade da će se to desiti već sledeće godine. Makedonija je kandidat za članstvo postala još 2005, ali tada nije određen datum početka pregovora, dok evropske diplomate tvrde da napredak otežavaju nedostatak dijaloga sa albanskom zajednicom, politizacija javnih službi i blokada ključnih reformi u pravosuđu.