Грчка спремна на компромис са Скопљем

Специјално за "Политику"
Атина, 31. октобра – Уочи наставка по много чему преломних преговора у Њујорку, заказаних за 1. новембар, Атина и Скопље остају на старим позицијама: за Грчку је Македонија искључиво назив за северни део земље, за Скопље – уставно право и суштина националног идентитета.
Специјални изасланик УН за македонско питање Метју Нимиц покушава да нађе решење за  вишегодишњи спор две суседне државе за које је назив Македонија саставни део традиције, историје, националног обележја, али и политике... Жури му се да избори компромис око онога око чега Атина и Скопље нису могли да се договоре од распада Југославије и резолуције Савета безбедности УН 1993. којом је, до новог решења, одобрена употреба назива БЈРМ (Бивша југословенска република Македонија).

На хитном састанку грчког премијера са шефом дипломатије Дором Бакојани и амбасадором у УН, разрађена је детаљна стратегија. Атина неће давати никакве нове предлоге, али ће инсистирати на формули која би називом суседну земљу јасно одвајала од северне грчке области Македонија.

– Реч је о специфичном тренутку у коме треба решавати спорно питање – изјавила је Дора Бакојани и нагласила се то пре свега односи на скопско руководство које треба да одлучи хоће ли са пуно слуха разумети и правилном реакцијом одговорити на позитивне поруке из Атине, хоће ли размишљати о свом евроатлантском путу и регионалној стабилности или ће остати на својим непомирљивим позицијама.

Грчка ни овог пута не жели да разговара повишеним гласом, нити да даје провокативне изјаве, рекла је Бакојанијева после изјаве грчком листу "Елефтеротипија" македонског министра спољних послова Антонија Милошоског који је стратегију Атине, њено противљење званичној употреби назива Република Македонија и због тога грчку претњу ветом назвао – ирационалном и апсурдном. Он је подсетио да је назив прихватило 120 земаља света, међу њима и највеће, и да на цео проблем треба гледати из тог, другачијег угла.

Грчка, међутим, инсистира на стрпљењу и озбиљном приступу, и према писању овдашње штампе, можда је сада више него раније отворена за компромис. Он би се, можда, састојао у прихватању некаквог комплексног назива суседне земље који би у себи садржао и реч Македонија, али са јасном разликом која указује на постојање северне, грчке Македоније.

Јасмина Павловић-Стаменић

-----------------------------------------------------------

Милошоски: Није то "кока-кола лајт"

Скопље - Грчка не пристаје да њен северни сусед користи уставно име Република Македонија, Македонија пристаје да је Атина именује по нахођењу али да за остали свет буде само Република Македонија. Реч је о такозваној "двојној формули" кују нуди Скопље, а с којом се Атина не слаже.

Чињеницу да је Македонију под њеним уставним именом признало 128 земаља, међу њима САД, Русија, Кина, Канада...Македонија тумачи као неодржив став Грчке, која упориште налази у ставу чланица ЕУ које то нису учиниле. Користећи могућност вета у ЕУ и НАТО-у, чијем чланству Македонија стреми, Атина појачава притисак, тражећи од власти у Скопљу да одустану од уставног имена.

Атина је активирала последњи адут - право на вето да Македонија буде примљена у НАТО и ЕУ. Са приближавањем самита НАТО-а у Букурешту, за кад је планиран пријем Македоније у алијансу, заоштравају се односи између Македоније и Грчке. Из канцеларије посредника Нимица стигла је вест да ће странама у спору бити предложено да се Република Македонија зове "Република Нова Македонија".

Сматра се да је овај предлог последица интензивне активности грчке дипломатије, и да је за Атину прихватљив, али не и за Скопље. Коментаришући тај предлог, шеф македонске дипломатије Антонио Милошоски је изјавио: "Није реч о имену "кока коле" па да неко помисли да је прихватљиво и име "кока кола лајт".

М. Раденковић

-----------------------------------------------------------

Ништа од преговора о чланству у ЕУ

Брисел – Европска комисија неће препоручити да се почну преговори о приступању Македоније Европској унији, а главни разлог су политички проблеми у овој земљи, изјавио је један извор из ЕУ.

Та одлука значи да Скопље преговоре о чланству неће почети пре 2009. године, па су разбијене наде македонске владе да ће се то десити већ следеће године. Македонија је кандидат за чланство постала још 2005, али тада није одређен датум почетка преговора, док европске дипломате тврде да напредак отежавају недостатак дијалога са албанском заједницом, политизација јавних служби и блокада кључних реформи у правосуђу.