Mladovanje sa Brankom Miljkovićem

Poznati književnik, pesnik, esejista, antologičar, pisac monografskih dela, rukovodilac u kulturi i novinar Dimitrije Milenković preminuo je 30. januara u Nišu, čijoj je kulturi posvetio svoje najplodnije godine. Sarađivao je punih pet decenija sa „Politikom” pričama, poezijom, esejima, rubrikom „Ars longa – vita brevis”, u kojoj je poslednji tekst objavio decembra prošle godine.

Rođen je u Nišu 26. oktobra 1935. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, tokom koje je drugovao i u Literarnoj družini „Njegoš” sarađivao sa Brankom Miljkovićem. Dimitrije Milenković je diplomirao na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Po završetku studija vraća se u Niš, postaje glavni urednik studentskog „Glasa omladine”, potom urednik kulturne rubrike dnevnog lista „Narodne novine”, direktor izdavačke kuće „Gradina”, upravnik niškog Narodnog pozorišta, sekretar Sekretarijata za kulturu, predsednik Odbora Skupštine grada Niša za međunarodnu kulturnu, prosvetnu i naučnu saradnju, dobitnik mnogobrojnih jugoslovenskih i inostranih nagrada i priznanja za međunarodnu saradnju u kulturi.

Bio je pokretač i osnivač brojnih institucija kulture i obrazovanja, poput obnovljene Sićevačke likovne kolonije, potom Književne kolonije „Sićevo”, čiji je umetnički direktor bio dugi niz godina. Bio je osnivač Filmskih susreta, dugogodišnji član žirija i predsednik Selekcione komisije festivala. U vreme dok je bio direktor izdavačke kuće „Gradina” objavljena su kapitalna dela: ciklus „Enciklopedija”, „Istorija Niša” u tri toma, edicije časopisa „Gradina”, „Niš u svetu – svet u Nišu”, brojna izdanja u kulturi i antologije. Pokretač je saradnje sa stranim izdavačkim kućama, poput italijanske „La Valisa”, sa ruskim, bugarskim, austrijskim, makedonskim piscima.

Književno delo Dimitrija Milenkovića dugo je više od sedam decenija, od prvih objavljenih pesama 1953. godine, preko 32 knjige od „Pripitomljene svetlosti” 1964. do studije „Jezik bogova” i zbirke pesama „Duboki damari zemlje” 2022. godine. Po vokaciji pre svega pesnik večno zagledan u dubine makro i mikro kosmosa, prapočetaka i istorije, zavičajnog predela, zračio je toplinom ljudskosti i trajnim ozarenjem zauvek detinje duše.

Kao prijatelj i kolega Branka Miljkovića, priredio je „Sabrana dela Branka Miljkovića” 1972. u izdanju niške „Gradine”, a 2020. objavio knjigu „Branko Miljković – sudbinski glas pesnika”. Dela Dimitrija Milenkovića prevedena su na 12 jezika i zastupljena u 23 antologije u Rusiji, Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Turskoj.

Poeziju, prozu i eseje objavljivao je u uglednim domaćim i stranim listovima i časopisima. Rodnom gradu Nišu i zavičajnom selu Kaletincu, gde je rođen i živeo Milenkovićev rođak, ratnik Dragutin Matić „Oko sokolovo”, posvetio je više knjiga i ciklusa pesama. Kritičari su laskavo ocenili Milenkovićeve knjige poezije objavljene u Italiji i Bugarskoj, a njegova antologija svetske duhovne poezije „Svetlost uznesenja” 2008. proglašena je za kulturni događaj godine.

Dobitnik je brojnih priznanja, poput Oktobarske nagrade grada Niša, Zlatne medalje Evropske akademije umetnosti, Specijalne plakete italijanskih pisaca, nagrade za poeziju Fonda „Dragojlo Dudić” i mnogih drugih.

U toku šest decenija objavio je brojne knjige: „Pripitomljena svetlost” (1964), „Kopna” (1972), „Glas prijatelja” (1974), „Soneti o Naisi” (1979), „Osmeh je najdraži gost” (1974), „Srce spavača” (1985), „Potop i nebesa” (1988), „Senza Noe” (Bez Noja) (1990) na italijanskom jeziku), „Povratak u Naisu” (1991), „Jezgro” (1995), „Taloženje smisla” (1999), „Ushit i san” (2003), „Taloženje na smislata” (2005) na makedonskom jeziku i druge. U njegov opus ulaze i prevedene knjige (osim već pomenutih, tu je i antologija srpske dečje poezije na bugarskom jeziku), kao i antologijski izbori i sabrana dela.

 „Kod Dimitrija Milenkovića, pesnika, urednika, kulturnog pregaoca i poslenika, mladovanje sa Miljkovićem i prijateljstvo ostali su kao netaknut biser u školjci, koji se povremeno otvori sa koricama novih knjiga, da nam pokaže svoj sjaj i svoju posebnost, nenametljivo i sigurno da u čitaocima ostavi trag lepote i večnosti koja živi u srcu prijatelja, a koja se u redovima ove knjige plete kao zlatnom žicom, veličanstvenim sećanjima na jedno vreme, na jedno ime, na to kako je život kratak san koji pesnici žive, sluteći zanose vatre i smrti”, napisala je Milica Milenković u recenziji knjige „Branko Miljković – sudbinski glas pesnika”.