Naše tržište privlačno sajber kriminalcima

Prema stepenu rizika od sajber-pretnji koje dolaze sa interneta, korisnici u Srbiji su rangirani na visokom devetom mestu. U skladu sa globalnim trendovima koji govore da je broj novodetektovanih uzoraka malvera u 2024. godini porastao za 14 odsto na 467.000 uzoraka dnevno, „Kasperski” beleži umereni rast gotovo svih tipova pretnji i u Srbiji. Posebno je uvećan broj detekcija rensomvera (ucenjivačkog softvera 71,6 odsto više nego prethodne godine) i šestostruko veći broj finansijskog i bankarskog malvera (zlonameran softver), usmerenog na bankarske podatke korisnika, bankomate ili PoS terminale.

– Ovakvi podaci samo potvrđuju da smo, prethodnih godina, sa pravom upozoravali da naše tržište postaje jednako privlačno sajber-kriminalcima kao i ostala globalna tržišta. Digitalna transformacija i sve veća oslonjenost na onlajn servise i kupovinu koja nam donosi brojna olakšanja u svakodnevnom funkcionisanju postavlja pred korisnike interneta iz naše zemlje potrebu za povećanim oprezom i informisanošću kako bi ostali bezbedni, a u slučaju kompanija i donosi potrebu adekvatne zaštite kompanijske infrastrukture – rekao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije „Kasperski” za Istočnu Evropu. Da smo deo globalnih trendova, najbolje ilustruje činjenica da korisnici „sabskreb” aplikacija u Srbiji odvajaju 784 evra na pretplatu za onlajn servise među kojima prednjače „Jutjub premijum”, „Spotifaj”, Ajklaud plus”, „Netfliks” i „Gugl”. Ovo samo malo zaostaje za globalnim prosekom od 895 izdvojenih evra za 12 takvih servisa po osobi.

Međutim, istraživanje sprovedeno u martu prošle godine, na uzorku većem od 1.000 ispitanika, pokazalo je da su i zloupotrebe savremenih tehnologija česte, jer je 55 odsto ispitanika potvrdilo da je bilo (ili veruje da je bilo) uhođeno putem primene neke od tehnologija (15 procenata korišćenjem aplikacije na telefonu, osam odsto kroz neovlašćen pristup veb-kameri i sedam odsto kroz laptop aplikaciju).

Više od petine ispitanika potvrdilo je da je iskusilo neki oblik uznemiravanja od osobe sa kojom su u romantičnoj vezi, bilo da je reč o slanju neželjene imejl-poruke, slikanju ili snimanju bez dozvole, fizičkom uhođenju, preuzimanju naloga na društvenim mrežama ili instalaciji stalkerver programa. Opsežno istraživanje koje je ova kompanija sprovela u oktobru ove godine na 27 tržišta širom sveta pokazalo je da je više od polovine bilo žrtva sajber-napada i svaka peta kompanija je imala iskustvo curenja podataka. Troškovi izazvani napadom, koji uključuju direktne troškove i investicije potrebne za oporavak, za 65 odsto najvećih kompanija su uveliko prelazile iznos od dva miliona dolara. Ni za mala i srednja preduzeća taj trošak nije bio beznačajan, jer je dve trećine imalo troškove koji prevazilaze 50.000 dolara.

Gotovo sve kompanije koje su iskusile sajber-napad prijavilo je smetnje u aktivnostima u različitim sektorima (42 odsto komunikaciji, 40 odsto marketing automatizaciji, 35 podršci klijentima, 32 razvoju proizvoda ili proizvodnji), što je samo povećalo stepen ozbiljnosti i napora potrebnih za oporavak od napada. Ipak, svega 10 odsto kompanija štiti sve svoje korporativne i desktop računare, a samo osam odsto njih to isto radi sa svim korporativnim mobilnim telefonima, ostavljajući značajan prostor sajber-kriminalcima da pronađu ulaz u infrastrukturu kompanije.