Dupliranje predsednika u Beloj kući

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. decembra – Bedž žute boje nalik je službenim propusnicama koje se u centru Vašingtona viđaju na svakom koraku, ali se od svih bitno razlikuje po tome što izaziva – nelagodnost vladajuće hijerarhije. Nosi ga 135 ljudi, specifičnih „specijalaca”, raspoređenih po desetak u 13 grupa, čiji je zadatak da – preispitaju funkcionisanje postojećeg administrativnog vrha i olakšaju stupanje na dužnost nove ekipe za rukovođenje Amerikom.

Zatečenim zvaničnicima postavljaju raznovrsna pitanja – od kojih je „tipična” predočila „Vašington postu” članica ispitivačke ekspedicije Liza Braun. Koja služba je izazivala nezadovoljstvo, a koja je ostala bez novca; ako budete odabrani da ostanete u službi, šta ćete odmah uzeti u postupak; a šta su po vašem mišljenju glavne stvari koje treba da se odrade u skladu s prioritetima buduće vlasti – sadržaj je upitnika koji su, kako se navodi, mnogi činovnici jedva dočekali da bi najzad mogli da „guknu” o „zastranjivanjima” nadređenih…

Te timove propitivača odredio je i izaslao štab novoizabranog predsednika Baraka Obame, koji najvišu dužnost preuzima 20.januara sledeće godine. Proces je uobičajen pri ovdašnjem prenosu najviše dužnosti, ali hroničari kažu da je sada pomniji nego ikada u novije doba.

Tekuća tranzicija je, smatra se, kompleksnija nego ijedna u poslednjih bezmalo osam decenija. Neki od Obaminih prethodnika su nasleđivali ekonomske krize (velika depresija, tridesetih godina prošlog veka), ratove (Drugi svetski, Vijetnam, hladni rat), terorističke pretnje (obistinjene atentatima otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001), ali njega čekaju sva ta iskušenja, u „modernizovanom” vidu, istovremeno. Kao jedinstveni paket: finansijski košmar (koji je s Volstrita potresao ceo svet), dva najveća fronta današnjice (Irak i Avganistan), ovde proglašeni globalni rat protiv terorizma, uz masovna očekivanja da ostvari izborna obećanja o „promeni rutine u Vašingtonu” čije su jednostranosti dovele i do nezapamćenog pada međunarodnog prestiža Amerike i do sužavanja sloboda unutar nje…

Iz vanrednih okolnosti proistekao je i vanredni fenomen: Džordž Buš je formalno i dalje na vlasti, ali se više sluša šta kaže Obama. Svedoci smo retkog funkcionisanja dva predsednika u isto vreme – konstatuje Džulijan Zelizer, profesor istorije na Univerzitetu Prinston.

Imamo samo jednog predsednika, i to je Buš – ponavlja Obama. Istovremeno novoizabrani lider deluje angažovano toliko da se stiče utisak da je on na „vlasti sa odloženim dejstvom”.

Sve što odlazeći predsednik preduzima podvrgava se poređenjima – s težnjama njegovog naslednika. Ukoliko se međusobno razlikuju – utoliko gore po sudbinu poteza odlazećeg, cene eksperti.

I nedavni samit G-20 posvećen traženju puteva za izlazak iz finansijskog loma, i kurs državne intervencije na tržištu nekretnina i kredita, i misija šefice diplomatije Kondolize Rajs na Bliskom istoku i vanredno rasplamsalom jugu Azije, i poseta ministra finansija Henrija Polsona Kini, i podešavanje odnosa sa Rusijom, i perspektiva saradnje sa evropskim saveznicima, kao i budućnost postojećih vojnih angažmana SAD – sve to kao da je više koncentrisano na odgonetanje šta smera Obama, nego šta govori Buš. Amerika funkcioniše, naravno, ali se mestimično čini da je podeljena na dve nezvanične formule: 1+1, tojest da istovremeno deluju dva lidera, i 1–1, tojest da je nastao „nulti period”, u kome se ne zna čija je reč zaista najvažnija.

Takve neizvesnosti su retke u dugo usavršavanim državnim aparatima. Osnovni uzrok im je prevashodno – sticaj naraslih problema, od kojih neki, kao što je finansijska kriza, zahtevaju hitne smernice ako ne i rešenja.

U međuvremenu, pojačane su neizvesnosti i oko Obaminih obećanja da njegov mandat neće biti „već viđeno”. Izborom vrhunskih kadrova za buduću ekipu – mahom iz redova „klintonovaca” a delimično i „bušista” – izazvao je sumnje da umesto obećanih promena prednost daje „kontinuitetima”. To bi moglo da znači i da se sve menja da bi ostalo isto. Ali, okolnosti ne liče na prethodne. Pri čemu se, uz sva formalna poricanja, ispostavlja fenomen „dupliranja” predsednika: još činodejstvujućeg i onoga koji dolazi s nagoveštajem da će poništiti dobar deo nezahvalnog nasleđa.

-----------------------------------------------------------

Buš kooperativan

Buš je obećao Obami da će učiniti „sve” da tranzicija bude „glatka”. Prirodno (kad se ima u vidu da je on republikanac, a njegov naslednik demokrata), nije sasvim dosledan, ali hroničari ocenjuju da je u tom poslu kooperativan više nego što bi se očekivalo: ne samo zbog toga što dosad nije uvažavao različitost mišljenja, nego i zato što je njegovu vladavinu nastupajući predsednik u izbornoj kampanji karakterisao kao „katastrofalnu”, i na toj platformi ubedljivo trijumfovao.

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

Obami zalupljena slušalica

Kongresmenka Ileana Ros-Lehtinen, iz Majamija, bez mnogo razmišljanja je zalupila telefonsku slušalicu kada joj se pre neki dan javio novoizabrani predsednik SAD Barak Obama. Neposredno potom slušalicu je tresnula i predsednikovom šefu kabineta Ramu Emanuelu. Odgovorila je tek na poziv Hauarda Bermana, predsedavajućeg Komiteta za spoljne poslove, da bi saznala da nije bila žrtva ničije neslane šale već da ju je predsednik, zaista, lično pozvao kako bi joj čestitao na izboru u Kongres.

„Bila sam ubeđena da mi telefoniraju iz jedne radio-stanice iz južne Floride ne bi li sa mnom zbijali šale“, objasnila je Ileana Ros-Lehtinen kada se konačno povezala sa novoizabranim šefom države. „Njihove žrtve već su bili Fidel Kastro, Ugo Čaves i ostali. Ja ne nasedam na takve trikove“, dodala je kongresmenka izvinjavajući se Baraku Obami.

S. S.