Дуплирање председника у Белој кући

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4. децембра – Беџ жуте боје налик је службеним пропусницама које се у центру Вашингтона виђају на сваком кораку, али се од свих битно разликује по томе што изазива – нелагодност владајуће хијерархије. Носи га 135 људи, специфичних „специјалаца”, распоређених по десетак у 13 група, чији је задатак да – преиспитају функционисање постојећег административног врха и олакшају ступање на дужност нове екипе за руковођење Америком.

Затеченим званичницима постављају разноврсна питања – од којих је „типична” предочила „Вашингтон посту” чланица испитивачке експедиције Лиза Браун. Која служба је изазивала незадовољство, а која је остала без новца; ако будете одабрани да останете у служби, шта ћете одмах узети у поступак; а шта су по вашем мишљењу главне ствари које треба да се одраде у складу с приоритетима будуће власти – садржај је упитника који су, како се наводи, многи чиновници једва дочекали да би најзад могли да „гукну” о „застрањивањима” надређених…

Те тимове пропитивача одредио је и изаслао штаб новоизабраног председника Барака Обаме, који највишу дужност преузима 20.јануара следеће године. Процес је уобичајен при овдашњем преносу највише дужности, али хроничари кажу да је сада помнији него икада у новије доба.

Текућа транзиција је, сматра се, комплекснија него иједна у последњих безмало осам деценија. Неки од Обаминих претходника су наслеђивали економске кризе (велика депресија, тридесетих година прошлог века), ратове (Други светски, Вијетнам, хладни рат), терористичке претње (обистињене атентатима отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон, 11. септембра 2001), али њега чекају сва та искушења, у „модернизованом” виду, истовремено. Као јединствени пакет: финансијски кошмар (који је с Волстрита потресао цео свет), два највећа фронта данашњице (Ирак и Авганистан), овде проглашени глобални рат против тероризма, уз масовна очекивања да оствари изборна обећања о „промени рутине у Вашингтону” чије су једностраности довеле и до незапамћеног пада међународног престижа Америке и до сужавања слобода унутар ње…

Из ванредних околности проистекао је и ванредни феномен: Џорџ Буш је формално и даље на власти, али се више слуша шта каже Обама. Сведоци смо ретког функционисања два председника у исто време – констатује Џулијан Зелизер, професор историје на Универзитету Принстон.

Имамо само једног председника, и то је Буш – понавља Обама. Истовремено новоизабрани лидер делује ангажовано толико да се стиче утисак да је он на „власти са одложеним дејством”.

Све што одлазећи председник предузима подвргава се поређењима – с тежњама његовог наследника. Уколико се међусобно разликују – утолико горе по судбину потеза одлазећег, цене експерти.

И недавни самит Г-20 посвећен тражењу путева за излазак из финансијског лома, и курс државне интервенције на тржишту некретнина и кредита, и мисија шефице дипломатије Кондолизе Рајс на Блиском истоку и ванредно распламсалом југу Азије, и посета министра финансија Хенрија Полсона Кини, и подешавање односа са Русијом, и перспектива сарадње са европским савезницима, као и будућност постојећих војних ангажмана САД – све то као да је више концентрисано на одгонетање шта смера Обама, него шта говори Буш. Америка функционише, наравно, али се местимично чини да је подељена на две незваничне формуле: 1+1, тојест да истовремено делују два лидера, и 1–1, тојест да је настао „нулти период”, у коме се не зна чија је реч заиста најважнија.

Такве неизвесности су ретке у дуго усавршаваним државним апаратима. Основни узрок им је превасходно – стицај нараслих проблема, од којих неки, као што је финансијска криза, захтевају хитне смернице ако не и решења.

У међувремену, појачане су неизвесности и око Обаминих обећања да његов мандат неће бити „већ виђено”. Избором врхунских кадрова за будућу екипу – махом из редова „клинтоноваца” а делимично и „бушиста” – изазвао је сумње да уместо обећаних промена предност даје „континуитетима”. То би могло да значи и да се све мења да би остало исто. Али, околности не личе на претходне. При чему се, уз сва формална порицања, испоставља феномен „дуплирања” председника: још чинодејствујућег и онога који долази с наговештајем да ће поништити добар део незахвалног наслеђа.

-----------------------------------------------------------

Буш кооперативан

Буш је обећао Обами да ће учинити „све” да транзиција буде „глатка”. Природно (кад се има у виду да је он републиканац, а његов наследник демократа), није сасвим доследан, али хроничари оцењују да је у том послу кооперативан више него што би се очекивало: не само због тога што досад није уважавао различитост мишљења, него и зато што је његову владавину наступајући председник у изборној кампањи карактерисао као „катастрофалну”, и на тој платформи убедљиво тријумфовао.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

Обами залупљена слушалица

Конгресменка Илеана Рос-Лехтинен, из Мајамија, без много размишљања је залупила телефонску слушалицу када јој се пре неки дан јавио новоизабрани председник САД Барак Обама. Непосредно потом слушалицу је треснула и председниковом шефу кабинета Раму Емануелу. Одговорила је тек на позив Хауарда Бермана, председавајућег Комитета за спољне послове, да би сазнала да није била жртва ничије неслане шале већ да ју је председник, заиста, лично позвао како би јој честитао на избору у Конгрес.

„Била сам убеђена да ми телефонирају из једне радио-станице из јужне Флориде не би ли са мном збијали шале“, објаснила је Илеана Рос-Лехтинен када се коначно повезала са новоизабраним шефом државе. „Њихове жртве већ су били Фидел Кастро, Уго Чавес и остали. Ја не наседам на такве трикове“, додала је конгресменка извињавајући се Бараку Обами.

С. С.