„Konekcije i diskonekcije” u UK „Parobrod”

Izložba „Konekcije i diskonekcije” autora Mihaila Kocića otvara se 5. februara u 19 sati u UK „Parobrod”.

Umetnik na postavci istražuje odnos simbola, narativa i emocija kroz specifične prizore koji balansiraju između harmoničnih veza i neizbežnih raskida. Kroz tehniku akrila i ulja na platnu, umetnik oblikuje prizore u kojima se prepliću elementi stvarnog i metaforičkog, ostavljajući posmatrača da tumači fine linije između spajanja i razdvajanja.

Kako je saopšteno, svaka slika predstavlja mikronarativ – trenutak zamrznut u vremenu, u kojem simboli igraju ključnu ulogu. Fragment mostova, niti koje se zapliću ili prekidaju, lične priče umetnika sa univerzalnim temama gubitka, bliskosti i komunikacije.

„Konekcije i diskonekcije” ne pokušavaju da ponude jasne odgovore, već postavljaju pitanja: kako se simboli koje prepoznajemo iz svakodnevnog života uklapaju u veći narativ? Da li je svaka veza osuđena na diskonekciju ili svaka diskonekcija nosi potencijal za novo spajanje? Izložba nas vodi kroz svet u kojem granice između povezanosti i odvojenosti nisu uvek jasne, ali su uvek intimno povezane.

Dela u okviru izložbe takođe istražuju dvosmernu prirodu komunikacije – između ljudi, prostora i unutrašnjeg sveta posmatrača. Slojevi boje i teksture funkcionišu kao vizuelni dijalog, gde se emotivne poruke umetnika reflektuju kroz prizore nesavršenih veza i trenutaka tišine. Ova dinamika između vidljivog i nevidljivog, između rečenog i prećutanog, čini centralni fokus izložbe.

Mihailo Kocić (2001) je stekao diplomu na Univerzitetu Metropolitan, gde je usmerio svoju kreativnu energiju ka digitalnim umetnostima i dizajnu. Specijalizovao se za dizajn igrica, kombinujući tehničko znanje sa umetničkim pristupom kako bi stvorio imerzivne vizuelne svetove. Paralelno sa profesionalnim radom u industriji igara, Mihailo istražuje različite slikarske tehnike, spajajući tradicionalne metode poput akrila i ulja sa savremenim grafičkim izrazom. Njegova umetnička praksa fokusirana je na eksperimentisanje s bojom, teksturom i narativom, čime povezuje klasične likovne elemente sa digitalnom estetikom.

Kroz svoje stvaralaštvo, Mihailo traga za granicama između realnog i virtuelnog, prenoseći univerzalne priče i simbole u nov, modernizovan kontekst. Njegova dela često reflektuju tenziju između prošlosti i budućnosti, čoveka i tehnologije, dok kroz dizajn igara i slikarski rad gradi sopstveni umetnički izraz.