Bliskoistočni mir na meniju Bele kuće

Boško Jakšić

Izraelski premijer doživeo je tu čast da bude prvi strani gost u Beloj kući posle inauguracije novog predsednika, ali ophrvan željom da dobije Nobelovu nagradu za mir Donald Tramp daje Benjaminu Netanjahuu do znanja ko komanduje kako bi se na Bliskom istoku uspostavila trajna stabilnost.

Susret, obeležen ceremonijalnom srdačnošću koja šalje signal da su odnosi bolji nego tokom administracije Džoa Bajdena, održan je neposredno posle četvrte runde razmene jevrejskih talaca za palestinske zatočenike u okviru prve faze nedavno postignutog sporazuma.

Tramp traži da se u okvirima druge faze oslobodi svih oko 70 preostalih talaca, obezbedi potpuno povlačenje izraelske armije iz pojasa Gaze i trajan mir. Uprkos lične bliskosti dvojice autokrata, Tramp je sporazum ultimativno diktirao Netanjahuu dan pre inauguracije, i jasno daje do znanja da dogovor mora da uđe u drugu fazu pošto je prva istekla dan pre njihovog susreta. Pregovori o drugoj fazi trebalo je da počnu u ponedeljak, ali su odloženi za dane posle samita.

U prvom mandatu Tramp je Netanjahuu učinio mnoge ustupke. U drugom se predsednikovi ciljevi ne poklapaju uvek sa interesima premijera od koga izraelska desnice očekuje da uveri Trampa da zbog bezbednosne pretnje Hamasa druga faza ne treba da uključi potpuno povlačenje izraelske vojske.

Mnogi u Izraelu zato strahuju da druge faze neće biti i da su izraelske operacije po Zapadnoj obali dokaz da Netanjahu namerava da se vrati ratu. Ministar finansija Bezalel Smotrih, jedan od najradikalnijih desničara u kabinetu, tvrdi da mu je Netanjahu obećao da će nastaviti rat sve dok palestinski Hamas ne bude potpuno uništen. Ministar unutrašnje bezbednosti Itamar Ben-Gvir upozorava: jedina misija premijerovog puta u Vašington je da obezbedi konačno uništenje Hamasove vladavine u Gazi.

Tramp je odlučan da sprovede svoju agendu i neće da dozvoli da obnova oružanih sukoba, kojoj je Netanjahu sklon, ugrozi njegove spoljnopolitičke prioritete: od suprotstavljanja ilegalnoj imigraciji, preko uvođenja carina Kanadi, Meksiku i Kini do rešavanja rata u Ukrajini.

Većina Izraelaca podržava Trampov bliskoistočni plan, uključujući i stvaranje palestinske države. Zato je zainteresovan za razgovore o tome ko će upravljati Gazom. Pozvao je Egipat i Jordan da na neodređeno vreme preuzmu Palestince iz Gaze, ali Kairo i Aman su odbacili ideju.

Tramp je sada sklon angažovanju arapskih snaga i uključivanju tehnokrata iz Palestinske vlasti (PA) sa okupirane Zapadne obale. Uz podršku Arapske lige, SAD i Saveta bezbednosti UN tako bi se obezbedila vlast u Gazi bez prisustva Hamasa.

Netanjahu odbacuje učešće PA, ali ne nudi bilo kakvo rešenje. Pod pritiskom je ipak morao da popusti, pa graničnim prelazom Rafa, otvorenim ove nedelje, upravlja osoblje PA iz Gaze iako su Izraelci tvrdili da to neće dopustiti.

Puna saglasnost ostvarena je oko normalizacije izraelsko-saudijskih odnosa. Dve regionalne sile su posle Trampovih Avramovih sporazuma 2020, kada je Izrael uspostavio diplomatske odnose sa četiri arapske zemlje – bile nadomak dogovora, ali je rat u Gazi to sprečio.

Rijad normalizaciju od tada uslovljava zahtevom da Izrael aktivira mapu puta ka palestinskoj nezavisnosti. Netanjahu je oštar protivnik ideje dve države, ali kako je Trampu veoma stalo do dogovora Izraela i Saudijaca moraće da popusti kako bi SAD od kraljevine dobile investicije vredne 600 milijardi dolara.

Kako će na to reagovati ekstremisti iz njegove koalicije? Oni insistiraju da bilo kakav dogovor sa Sudijcima ne sme da sadrži ni naznaku spremnosti za priznavanje palestinskih prava na okupiranu teritoriju.

Tramp i Netanjahu saglasni su da Saudijsku Arabiju treba uključiti u nove bliskoistočne aranžmane, pre svega kako bi se stvorio front protiv Irana. Tramp je tokom kampanje govorio o politici „maksimalnog pritiska” prema režimu u Teheranu i pojačavanju sankcija kako bi se obuzdao nuklearni program koji je on jednostrano raskinuo 2018. Predsednik je istovremeno ostavio otvorenu mogućnost diplomatije i nikada se nije oslanjao na vojne pretnje – za razliku od Netanjahua koji teško da je ubedio domaćina u Beloj kući da podrži Izrael ukoliko se odluči na vojnu intervenciju u Iranu.

Izraelski premijer pokušava da sopstvenoj javnosti predstavi sopstvenu sliku. On je kod kuće pod velikim stresom. Mora da vrati preostale taoce i razreši dilemu oko nastavka rata u Gazi, a njegov kabinet čeka neprijatno izjašnjavanje o zakonu koji predviđa da mladići iz zajednica ultraortodoksnih ne mogu da izbegnu regrutaciju, donošenje budžeta i odgovor na zahtev da se formira državna komisija koja bi utvrdila odgovornost zbog Hamasovog masakra 7. oktobra 2023. Povrh svega, odmah po povratku iz Vašingtona moraće ponovo pred sud gde je optužen za korupciju.

Koliko će i da li će Tramp Netanjahuu otvoriti prostor da se izvuče iz nevolja? Premijer rizikuje mnogo ukoliko svoje domaće brige ne podredi Trampovoj agendi. „Tramp će uvrnuti Netanjahuovu ruku, ali odgovornost da se zaustavi marš prema diktaturi je na nama”, piše u komentaru bivši premijer Ehud Barak.

Trampova namera da zaustavi ratove na Bliskom istoku i dobije Nobela za mir deluju jasno, ali on je poslovično sklon neizvesnostima. Netanjahu i oni oko njega trude se da stvore utisak da američki predsednik deli njihove pozicije. Prostor neizvesnosti je otvoren.