Banjaluka želi žalbeno odeljenje Suda BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Polemika oko jednog od ključnih uslova za nastavak evropskog puta Bosne i Hercegovine ponovo je aktuelizovala nesuglasice u vezi sa usvajanjem zakona o sudu. Ovim zakonom trebalo bi precizno definisati apelacionu nadležnost Suda BiH, kako bi se izbegla trenutna praksa po kojoj ista pravosudna institucija odlučuje u prvom i drugostepenom postupku.

Sud BiH, koji je uspostavljen odlukom visokog predstavnika pre više od 20 godina, donosi presude i istovremeno razmatra žalbe na sopstvene odluke. Ovakva praksa izazvala je kritike iz Evropske unije, koja je predložila formiranje apelacionog odeljenja. Međutim, sporno pitanje postalo je sedište tog odeljenja. Predstavnici Republike Srpske insistiraju da ono bude smešteno u Banjaluci, argumentujući to činjenicom da je sedište Suda BiH u Sarajevu, dok bošnjački politički lideri insistiraju da adresa obe institucije bude istovetna, pristajući na maksimalan ustupak po kom bi žalbeno odeljenje moglo da bude smešteno u Istočnom Sarajevu.

Zamenik predsedavajuće Saveta ministara Staša Košarac rekao je da srpski ministri nisu dozvolili da se raspravlja o Nacrtu zakona o sudu BiH jer nije u potpunosti usaglašen. Košarac kaže da se o ovom zakonu može razgovarati tek nakon što se o njemu izjasni Narodna skupština RS, tvrdeći da je od Elmedina Konakovića, ministra spoljnih poslova BiH, čuo da s opozicijom iz Srpske dogovara rešavanje ovog pitanja.

Ministar pravde BiH Davor Bunoza potvrdio je navode Košarca i istakao da Nacrt zakona o Sudu BiH zaista nije u potpunosti usaglašen, ali da „nema vremena za čekanje”. Kako navode mediji, izuzev sedišta budućeg apelacionog odeljenja, zakon je u najvećoj meri usaglašen. Po nekim navodima sarajevske štampe, apelaciono odeljenje bi privremeno, na godinu dana, bilo stacionirano u Sarajevu, a potom navodno negde u Srpskoj.

Međutim, za pravnika Milana Blagojevića iz Republike Srpske, sporni su još neki detalji zakona. On kaže da Sud BiH trenutno može da rešava sporove između države i entiteta koji su povezani sa vršenjem javnih ovlašćenja. Blagojević upozorava da se novim predlozima pravi radikalan zaokret pa se Sudu BiH dozvoljava da rešava sve imovinske sporove između BiH i entiteta, bez obzira na to jesu li ili nisu vezani za vršenje javnih ovlašćenja. On smatra da bi usvajanje takvih rešenja moglo da dovede do problema u vezi sa pravom Srpske da raspolaže svojom imovinom, kao što su šume, poljoprivredno ili građevinsko zemljište. Blagojević je upozorio da usvajanje postojećeg predloga vodi ka formiranju vrhovnog suda BiH, što bi dovelo do gašenja Vrhovnog suda RS.