Uticaj boje na kolektivno pamćenje

Vidimo da omalterisaše i obojiše Pećku patrijaršiju.

Moram priznati da sam bio zatečen. Gledam fotografije i pokušavam da shvatim da li sanjam ili ne. Ne, ne sanjam. To je stvarnost. Objekat Patrijaršije u Peći zaista je omalterisan i obojen u „karmin” crvenu boju. Nemam ništa niti protiv maltera niti protiv kolorita, ali ovde se radi o promeni izgleda religioznog i istorijskog objekta koji je vekovima bio drugačiji.

Sada se vode rasprave da li taj malter može da spreči prodor vode koja uništava freske, ko je dao saglasnost, ko je uskratio saglasnost, da li je ranije bilo maltera, kako to da samo Žiča ima crvenu boju i ko je dao blagoslov da se ovako nešto uradi.

Moralo bi da bude jasno da malter, osim ako nije na bazi sintetičkih materijala, teško da može sprečiti, u dužem vremenskom periodu, prodor vlage. Takvi, sintetički, malteri nisu u duhu graditeljstva objekta kao što je Pećka patrijaršija. Ako je cilj bio da se spreči prodor vlage u objekat mogli su se koristiti penetracioni premazi tako da se u potpunosti sačuva autentični izgled objekta. Barem sada postoje najsavremenije tehnologije koje to omogućavaju.

Treba reći da jedna ozbiljna ustanova kao što je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture mora da ima svoj stav, da ne može menjati taj stav i da kad je to potrebno alarmira Vladu Republike Srbije i javnost da se radi nešto što je protivno njihovim odlukama. Sve ovo vredelo bi jedino ako i u ovoj oblasti politika nema uticaja.

To što manastir Žiča ima fasadu u crvenoj boji nema nikakvog uticaja na stav da tako treba da bude ofarbana i Pećka patrijaršija. Ako je tako, hajde onda da sve naše crkve malterišemo i bojimo. Samo, pitam se kako bi bilo da ofarbamo u crvenu boju Sabornu crkvu ili Patrijaršiju u Beogradu. Zašto je onda trošen novac na oblaganje kamenom Svetosavskog hrama na Vračaru? Bilo bi možda lepše da je omalterisana i ofarbana u „karmin” crvenu boju.

Sada bi trebalo reći da ništa ne znači obrazloženje da je sve ovo urađeno po nečijem blagoslovu. Blagoslov ne može da posluži kao opravdanje za sve i svašta. Bilo bi najbolje da onaj ko je dao blagoslov ode da „stoluje” tamo i uživa u bojama koje imaju reminiscenciju na Žiču.

Zašto je naša javnost uzburkana zbog farbanja Pećke patrijaršije u crveno? Odgovor je vrlo jednostavan. Ovom činom poljuljani su temelji našeg kolektivnog pamćenja. Recimo, da je zaista Pećka patrijaršija nekada bila malterisana pa čak i bojena u crveno, mada nema ni pismenog ni usmenog predanja o tome – to nema nikakvog značaja za generacije našeg naroda. U svesti generacija Pećka patrijaršija je bila onakva kakva je bila do čina farbanja. Ovim je udareno na kolektivno pamćenje Srba. Da li je ovaj čin bio usmeren da izazove ovakav efekat i ako jeste zašto je to urađeno? Bilo da je urađeno s dobrom ili zlom namerom efekat je isti. U našem pamćenju sada se mora „oprati” deo koji se odnosio na vizuelni doživljaj Pećke patrijaršije i mora se „usaditi” novi doživljaj. Mora se potpuno prekinuti nit i nove generacije neće imati istu sliku kao što smo je mi imali. Kada budu gledali fotografije od pre krečenja verovatno neće ni shvatiti o kojem objektu se radi, odnosno što je najgore neće shvatiti da je taj objekat jedna od starina koja nas je mentalno održavala vekovima. Sve mi se čini da je to i bio cilj, a „pokriven” blagoslovom. O primenjenim tehnologijama „pranja” mozgova imali smo prilike da čitamo ali ne i o „pranju” kolektivnog pamćenja nacije.

Kad jednom narodu oduzmete pamćenje onda sa njim možete raditi šta god hoćete. Da li nas čeka takva sudbina?

profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu