O Sretenju i bošnjačkom gnevu

Vučić dva dana u Banjaluci?! Vest da je prekjuče, odnosno juče, predsednik Srbije boravio u poseti predsedniku Srpske, u muslimanskom Sarajevu bacila je na marginu i Ukrajinu i Gazu, Putina i Trampa, i Bakira i Trojku. „Došao đavo po svoje, dogovaraju se o secesiji Srpske i ujedinjenju sa Srbijom!” Kažete im: „Stanite, polako, šta vam je, nije to nikakva zavera protiv BiH, nego najavljena zajednička proslava srpske državnosti. „Jok”, vele oni, „znamo mi kako to ide kod Srba: Načertanije, Memorandum, Deklaracija Svesrpskog sabora, pa onda agresija i genocid”. Opet pokušavate: „Dajte, smirite se, pa znate da se Dodiku sudi da bi mu zabranili da obavlja predsedničku dužnost i da pobunjeni studenti odbijaju razgovor s predsednikom Vučićem. Slaveći zajedno Sretenje jačaju nacionalno jedinstvo, identitet i suverenitet, brane Srpsku i Kosovo, učvršćuju uzajamnu lojalnost. Nije im do toga da se bave vašim frustracijama, a i vi imate mnogo većih i prečih nevolja. Ako ništa drugo, Tramp vam je zamandalio kasu meke (po)moći USAID-a.”

Putin je otvoreno rekao: „Mi ne možemo da se nosimo s američkom mekom moći, anglo-američkog medijskog monopola i mreže NVO.” Rusija se zakonom o „stranim agentima” brani od neoliberalne hegemonije, ali ne može da im parira u trećim zemljama šireći alternativne vrednosti, poput resuverenizacije država, reidentifikacije nacija, povratka tradicionalnoj porodici i veri. Naprosto, RF u tome kasni, nema kontinuitet i iskustvo te, što je najvažnije, nema milijarde dolara koje planetarni suparnici štampaju u domaćoj radinosti koliko hoće. Naprosto, to je skup sport u kojem su Amerikanci šampioni, a prate ih Britanci i, manje, Nemci. Prema vrhu tabele probijaju se Kinezi, Emirati, a aktivniji su i Rusi. Za male države i narode nema mesta u tom velikom, bogatom i moćnom društvu, pa je i Srpska još u septembru u Narodnoj skupštini usvojila nacrt zakona o stranim agentima.

Ovih dana, međutim, Putinu i Dodiku se pridružio i Tramp zavrtanjem slavina USAID-a. Predsednik SAD je, naime, još u predizbornoj kampanji za prvi mandat najavio da se Amerika neće mešati u unutrašnje stvari drugih država, ali je tokom te prve „svoje” četiri godine i još četiri Bajdenove, otkrio najvažnije punktove i mehanizme funkcionisanja „duboke države” u domaćim „nezavisnim medijima” i „nevladinom sektoru” koji se finansijski hrane preko USAID-a. „Mani, mani, mani”, što pokreće svet, a pre i iznad svih Ameriku, korumpirao je ne samo medije, nego i administraciju, pravosuđe, bezbednosne agencije, odbranu zemlje. Tramp je na svojoj koži osetio i u USAID-u prepoznao hobotnicu megakriminala preko koje su se odlivali bilioni dolara poreskih obveznika. Neverovatno: „Milijarda dolara nedeljno isplaćivana je anonimnim primaocima.” Koliko li je stiglo u BiH?

Kada Tramp kaže „Amerika na prvom mestu”, onda to ne znači staru priču Klinton–Obama–Bajden o tome da SAD treba da budu ispred i iznad svih, da treba da budu svetski policajac, da kontrolišu svaki pedalj zemaljske kugle, da mekom moći USAID-a premreže svet širenjem demokratije i ljudskih prava, nego da se moraju okrenuti sebi, svojim interesima, zaustaviti nekontrolisanu imigraciju, čvrsto integrisati Grenland, Kanadu, Panamu, otkačiti EU i NATO, dogovoriti se s Rusijom. Biznismen za koga je vreme novac, državnik koji ima samo nepune četiri godine mandata, Tramp radi munjevito po već ranije pripremljenom dnevnom redu. Danas kaže, sutra već uradi, pa Balkanci ne stignu ni da provere informaciju, razmisle i reaguju, a svi berićetli programi i projekti već zaustavljeni.

Kad vašingtonska istraga utvrdi koliko je dolara proćerdano u Sarajevu na 26 zvanično registrovanih hranjenika USAID-a, ispostaviće se da je mala BiH rupa za bacanje para poreskih obveznika SAD u vetar. Pritom valja imati u vidu da inoposrednici pola piju, pola Šarcu daju, kao i da lokalni konji deo od polovine zadrže za sebe, tako da za aktiviste ostanu mrvice, ali slatke mrvice ni za šta. No, što je najvažnije, bez ikakvog efekta. Od Bila, Madlen, Hilari do Trampa, SAD su, pored priče o demokratiji i ljudskim pravima, dosledno promovisale jedinstvenu, multi-kulti, građansku BiH nasuprot Dejtonu. I? Jesu li uspeli? Niti su od Bošnjaka uspeli da naprave građane i demokrate, niti od Srba i Hrvata bosanske unitariste u jedinstvenoj državi. Ni Dodika pobedili na izborima, niti je Bakirova SDA izgubila od Trojke. Uvereni u svemoć dolara i političkog inženjeringa izgradnje država i nacija, samo su raspirivali lažne nade Bošnjaka i grčevit otpor Srba. Potcenili su elementarnu snagu religija koje iz dubine istorije dele narode u BiH – islam i pravoslavlje, te izvedene kulturne identitete, pa turkofiliju i rusofiliju, narcizam malih razlika, što je sve nepoznato američkom iskustvu. Jedno je državna strategija vojne, pa implicitno i političke neutralnosti Srbije, u čemu je sledi Srpska, a drugo raspoloženje naroda koje je po svim anketama prorusko.

Ruski nevladin sektor i mediji ne postoje u Srpskoj, ali za većinu Srba to nije ni neophodno, jer „Mali Rusi” nisu honorarci nego dobrovoljci meke moći Rusije. Rusofiliju preko pravoslavlja, panslavenstva, kulture, tradicije, gotovo kolektivno osećaju kao neku vrstu proširenog patriotizma. Postoji, naravno, u Srpskoj, nemali broj NVO direktno ili indirektno na sisi USAID-a, ali njihovi aktivisti su mahom Bošnjaci i Hrvati, te Srbi koji su deca iz mešanih brakova ili sami žive u takvim brakovima. A tako isto je i u drugom entitetu, odnosno u pet kantona, ali i znatno veći broj prozapadnih NVO i medija koji arče sredstva USAID-a ne obuhvata srazmeran broj aktivista. I, opet, proamerička zvanična politika nije simetrična raspoloženju naroda.

Turskim, iranskim, saudijskim, pakistanskim „humanitarnim” agencijama u bošnjačkom frtalju BiH nisu potrebna veća ulaganja jer lokalni aktivisti funkcionišu na bazi islamskog bratstva i jedinstva. Muslimani u BiH globalizam shvataju kao panislamizam, a liberalizam  kao slobodu da se petkom, umesto na posao, ide na džumu, plus desetak dana u Meku na hadž. Najzad, „mani, mani, mani” nije nepoznat ni bogatima izvan SAD, pa je saudijski dvor kao promotor salafizma u prvim poratnim godinama u BiH vrbovao među muslimanima vehabije za 600 KM mesečno uz minimalan uslov da puste retku bradicu, navuku široke trofrtaljke i nataknu plitku okruglu kapicu. Kupili su im i srpsku zemlju za kampove u Maoči i Bočinji, sagradili grandiozan islamski centar „Kralj Fahd” usred Sarajeva. Najzad, stekli su status paradžematlija koje deluju van kontrole i bez otpora reis-ul-uleme Kavazovića.

Elem, kao i mali procenat Srba u Srpskoj, tako i samo mali procenat Bošnjaka laika, ili lajt muslimana u FBiH, čine mušterije USAID-a, koji iskreno ispovedaju jedinstvenu građansku BiH. Pogrešan utisak o njihovom uticaju stvara dobro plaćena medijska buka, a onda u dugoj vertikali koja stiže do Vašingtona, po starom birokratskom običaju, svaki niži nivo izveštava svaki sledeći viši o obavljenom poslu kako bi lažna faktura bila naplaćena.

Srpska je već uvela zakon o stranim agentima, a Tramp ih je netom ostavio bez hleba u FBiH. Za Srbe je potez predsednika SAD samo moralno-politička satisfakcija, a za Bošnjake dramatičan problem, ne zato što su abonenti USAID-a masovni i uticajni, nego zato što su bošnjačkom narodu medijski pothranjivali iluziju o tome da kolektivni Zapad, sa SAD na čelu, radi na ostvarenju jedinstvene BiH. Armija stranih eksperata, beogradskih, pa i zagrebačkih autošovinista, te sarajevskih „nezavisnih” intelektualaca, defiluje pred Senadom Hadžifejzovićem na TV Fejs, ali niko se ne usuđuje da kaže ijednu ružnu protiv predsednika jedine uzdanice Amerike. Ne smeju Šolc i Makron, a kamoli će neko od njih, ali za odušak, mogu o Dodiku i Vučiću. Proslava Sretenja je baš zgodan povod. Postoji i jedna sadržajnija veza između Sretenja i bošnjačkog gnjeva. Srpska država je stvorena tako što su Karađorđevi ustanici poveli rat protiv osmanlijskog okupatora, a među njima i protiv poturica koje su bežale iz Srbije preko Drine u Bosnu.

*Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista