Konstruktor gaji ajvaruše za Ginisa

Prilipac kod Požege – Radio je Milomir Mišo Antović(54) decenijama kao mašinski inženjer, konstruisao mašine i alate, a kada je njegovo preduzeće posle zlosrećne privatizacije i još goreg potonjeg gazdovanja propalo, vratio se na seosko imanje. Posvetio se povrtarstvu i stvorio sortu paprike o kojoj se priča. Uskoro će, kažu, i Ginisova knjiga rekorda zabeležiti svojstva te neobične paprike, nazvane „Ljubov dlan”.

Mišo Antović, inženjer-povrtar iz plodnog i živopisnog Prilipca, sela kraj puta između Požege i Arilja, radan je i uporan čovek: kakav je bio i u svojevremeno uspešnoj užičkoj firmi „Gama” (od koje danas ništa nije ostalo a takav je i sada, na svojim njivama punim plastenika. A posao mu ide od ruke, jer vešto spaja vrednu porodičnu povrtarsku tradiciju, nauku ilični istraživački dar.

– Povrtarstvom se uspešno bavio moj deda Aleksandar, a i otac Ljubo, koji je voleo da ukršta sorte povrća da bi stvorio što kvalitetnije i otpornije. Ja sam se poslednjih godina, pošto je otac umro, posvetio tom porodičnom poslu, a hoću i deci (dve ćerke studiraju hortikulturu, a sin uči srednju poljoprivrednu) da otvorim perspektivu. Počeo sam da primenjujem naučna saznanja, proučavao sam literaturu, stalno konsultovao stručnjake i rezultati nisu izostali – kaže Mišo za naš list, koji danas gaji rasadni materijal za papriku, paradajz, krastavac...

Počeo je od četiri plastenika, nabavljena na veresiju, a sada ima svoja 44 manja i osam većih plastenika. Naredne godine, kaže, postaviće još 30. Akumulirano znanje kreativno je iskoristio u eksperimente, pratio je naročito dobre genetske linije, ukrštao sorte. Uz ostalo, stvorio je crvenu papriku ajvarušu „Ljubov dlan” (po ocu je nazvao), koja je lane, posle dve godine ispitivanja, u Ministarstvu poljoprivrede dobila sertifikat.

– Sorta „Ljubov dlan” daje prinos od 130 tona po hektaru, dok druge, domaće sorte paprika ajvaruša daju oko 75 tona. To je, nezvanično, i u svetu najveći prinos. Njeni plodovi su krupniji i mesnatiji, manje je vode u njima, bolje se ljušte, bujnije je stablo, a otpornija je na bolesti. Mogu da pravim i paprike čiji su plodovi i do 700 grama teški, ali tržište hoće one upola lakše, srednje krupnoće, pa forsiram tu genetsku liniju. Iduće godine nameravam da uđem u Ginisovu knjigu rekorda tako što ću postići najveći prinos paprike po hektaru i stvoriti najkrupnije plodove – najavljuje ovaj inženjer-povrtar.

Antović stvara naročito seme za svoje povrće, čija klijavost je izuzetna: na 100 zasađenih nikne čak 98 semenki. Zato po njegov rasadni materijal u Prilipac (a proizvodi preko 300.000 rasadnih jedinica) dolaze vlasnici plastenika iz svih krajeva Srbije, pa i Crne Gore i Republike Srpske.

– Zdravo seme sejem u kvalitetan uvozni supstrat (izraelski), kao zaštitu koristim najbolje petoslojne antivirusne najlone, unutra su tuneli sa dvoslojnim najlonom, proizvodnja je na „električnim ćebadima” za tople leje. Zaliva se posebnim fungicidom, uz prihranu specijalnim đubrivima sa mikroelementima. Sadim na folijama, ne kopam i ne plevim, ušteda vode pri zalivanju je i do 70 odsto, vlaga je ujednačena, proizvodnja zdravija. Naravno, sve su to velika ulaganja, ali bez njih nema ni uspeha – zaključuje naš sagovornik.