Jedna zgrada, a dva predsednika

Javno preduzeće „Gradsko stambeno” brine o oko 60 odsto zgrada, dok je nekih 20 odsto objekata u nadležnosti preduzeća „Vojno stambeno”. Ostatak je prepušten na brigu stanarima, koji neretko izbegavaju odgovornost, pa je jedan deo višespratnica potpuno zapušten i u lošem stanju.

Da bi neko preduzeće preuzelo brigu o održavanju objekta, o tome najpre treba da odluči skupština zgrade. Ovakav organ, iako formalno postoji u većini zgrada, retko kad je registrovan u opštini, što je neophodno da bi njihova odluka imala neku težinu.

– Sve počinje održavanjem konstitutivne sednice skupštine zgrade, na kojoj se bira predsednik. Glasanje za sve odluke donosi se po principu „jedan stan – jedan glas”, sem kada je reč o investicijama u zgradu, kada je presudno sa koliko kvadrata raspolaže vlasnik stana – kaže Boris Mićanović, predstavnik za medije „Gradskog stambenog”.

Zbog nerešenih odnosa unutar skupštine zgrade, kada se ne zna ko je za šta odgovoran, najviše ispašta sama zgrada. Dešava se da u jednom objektu istovremeno postoje po dva predsednika, oba legalno izabrana, većinom glasova.

– To se dešava zbog toga što ima komšija, koje su potpuno nezainteresovane za zbivanja u zgradi u kojoj žive, pa potpisuju saglasnost svakom potencijalnom kandidatu za predsednika. Tako su u jednu beogradsku opštinu nekoliko dana dolazili sa različitim zahtevima dva predsednika skupštine iste zgrade, a oba su imala urednu dokumentaciju – ističe Mićanović, dodajući da se tada onaj koji je poslednji verifikovan u opštini smatra važećim.

Višespratnice koje imaju ugovor sa „Gradskim stambenim” obavezne su da ukoliko dođe do promene „prvog čoveka” zgrade o tome obaveste ovo komunalno preduzeće. Takva obaveštenja oni, međutim, primaju nekoliko puta godišnje, a kada se ima u vidu da „Stambeno” održava oko 14.000 zgrada, taj broj je zanemarljiv.

Podrazumeva se da, ako u istoj kući stanuju dve ili tri porodice, svi dele troškove ulaganja u objekat, a i kada je reč o zgradi, princip bi trebalo da bude isti.

Iz „Stambenog” poručuju da bi situacija mogla da se promeni jedino ako postojeći Zakon o održavanju stambenih zgrada postane stroži.

– Nezavisno od toga da li je reč o staroj ili novoj zgradi, od odgovornosti stanara zavisi koliko će o njoj biti vođeno računa. Težište se mora prebaciti, tako da ih zakon obaveže da brinu o zajedničkim prostorijama ili će, u suprotnom, biti kažnjeni – tvrde u „Stambenom”.

O niskoj svesti građana o ovom problemu svedoči i nedavna inicijativa šest beogradskih opština za uređenje ulaza u zgrade. Tada je građanima ponuđeno da im opština plati 70 odsto troškova, a jedini uslov je bio da imaju u opštini evidentirano osnivanje skupštine stanara.

Da ima „svetlih” primera i kada je briga o zgradi prepuštena stanarima potvrđuje soliter u Ulici Jurija Gagarina 151 u novobeogradskom Bloku 62. Prema rečima Nikole Kosanovića, predsednika skupštine stanara, u ovoj zgradi postoje prostorije koje izdaju i na taj način prikupljaju deo novca za zajednički budžet.

– Gradska skupština će objaviti konkurs za obnovu fasada i krovnih površina na kojem će dodeliti 70 odsto sredstava za obnovu. Planiramo da preostalih 30 odsto sami sakupimo i konkurišemo, pošto su krovovi na ovoj zgradi stari 30 godina – tvrdi Kosanović.