Једна зграда, а два председника

Јавно предузеће „Градско стамбено” брине о око 60 одсто зграда, док је неких 20 одсто објеката у надлежности предузећа „Војно стамбено”. Остатак је препуштен на бригу станарима, који неретко избегавају одговорност, па је један део вишеспратница потпуно запуштен и у лошем стању.

Да би неко предузеће преузело бригу о одржавању објекта, о томе најпре треба да одлучи скупштина зграде. Овакав орган, иако формално постоји у већини зграда, ретко кад је регистрован у општини, што је неопходно да би њихова одлука имала неку тежину.

– Све почиње одржавањем конститутивне седнице скупштине зграде, на којој се бира председник. Гласање за све одлуке доноси се по принципу „један стан – један глас”, сем када је реч о инвестицијама у зграду, када је пресудно са колико квадрата располаже власник стана – каже Борис Мићановић, представник за медије „Градског стамбеног”.

Због нерешених односа унутар скупштине зграде, када се не зна ко је за шта одговоран, највише испашта сама зграда. Дешава се да у једном објекту истовремено постоје по два председника, оба легално изабрана, већином гласова.

– То се дешава због тога што има комшија, које су потпуно незаинтересоване за збивања у згради у којој живе, па потписују сагласност сваком потенцијалном кандидату за председника. Тако су у једну београдску општину неколико дана долазили са различитим захтевима два председника скупштине исте зграде, а оба су имала уредну документацију – истиче Мићановић, додајући да се тада онај који је последњи верификован у општини сматра важећим.

Вишеспратнице које имају уговор са „Градским стамбеним” обавезне су да уколико дође до промене „првог човека” зграде о томе обавесте ово комунално предузеће. Таква обавештења они, међутим, примају неколико пута годишње, а када се има у виду да „Стамбено” одржава око 14.000 зграда, тај број је занемарљив.

Подразумева се да, ако у истој кући станују две или три породице, сви деле трошкове улагања у објекат, а и када је реч о згради, принцип би требало да буде исти.

Из „Стамбеног” поручују да би ситуација могла да се промени једино ако постојећи Закон о одржавању стамбених зграда постане строжи.

– Независно од тога да ли је реч о старој или новој згради, од одговорности станара зависи колико ће о њој бити вођено рачуна. Тежиште се мора пребацити, тако да их закон обавеже да брину о заједничким просторијама или ће, у супротном, бити кажњени – тврде у „Стамбеном”.

О ниској свести грађана о овом проблему сведочи и недавна иницијатива шест београдских општина за уређење улаза у зграде. Тада је грађанима понуђено да им општина плати 70 одсто трошкова, а једини услов је био да имају у општини евидентирано оснивање скупштине станара.

Да има „светлих” примера и када је брига о згради препуштена станарима потврђује солитер у Улици Јурија Гагарина 151 у новобеоградском Блоку 62. Према речима Николе Косановића, председника скупштине станара, у овој згради постоје просторије које издају и на тај начин прикупљају део новца за заједнички буџет.

– Градска скупштина ће објавити конкурс за обнову фасада и кровних површина на којем ће доделити 70 одсто средстава за обнову. Планирамо да преосталих 30 одсто сами сакупимо и конкуришемо, пошто су кровови на овој згради стари 30 година – тврди Косановић.