Potrebni su nam dečji TV programi

Jedna od omiljenih emisija za decu bila je „Kolariću Paniću”Zakonom i propisima u Srbiji nije određen minimalni udeo kvalitetnog programa za decu na TV kanalima s nacionalnom frekvencijom. Zašto? Zar naša deca to ne zaslužuju? Cela Srbija plaća preplatu RTS-u, a oni nemaju nijedan naučno-obrazovni, niti kulturno-umetnički program za decu.

Često se svi zaklinju da su nam mladi najvažniji, da na mladima svet ostaje. Da, tačno je da na mladima svet ostaje, ali na mladima koji će biti zdravi, kreativni, sposobni, dovoljno obrazovani i lepo vaspitani. Koji će moći da grade svoju bolju i lepšu budućnost i da menjaju svet nabolje. Setimo se lepog detinjstva mladih koji su odrastali uz dečje i školske TV programe, kao što su „Slovo, na slovo, „Neven”, „Kolariću Paniću”, „Kocka, kocka, kockica”, „Čik pogodi ko sam”, „U zdravom telu zdrav duh”, „Muzički tobogan”, „Priče iz Nepričave”, „Fazoni i fore”, „Deco, pevajte sa nama”, „Laku noć, deco” i druge.

Zašto se i danas ne prave slični, možda i još bolji TV programi za decu, posebno na RTS-u, koji je dostupan u celoj zemlji, u svakom selu i svakom detetu u Srbiji. A umesto tih programa deca i mladi gledaju razne kanale gde se prikazuju rijaliti programi, sapunice i drugi neprimereni događaji i emisije i tako se identifikuju s njihovim negativnim likovima.

Prepuštamo ih da po šest i više sati provode na mobilnom telefonu, tabletu, kompjuteru i društvenim mrežama koje mogu biti velika opasnost i zamka za njih. S obzirom na to da su mnogi roditelji zauzeti svojim poslovima i da jure karijeru, boreći se da im omoguće materijalna sredstva i tako ostajući po ceo dan na poslu, oni sve manje mogu da se bave vaspitanjem svoje dece. To sve više prepuštaju školama, koje su odavno izgubile vaspitnu ulogu i koje se vrlo malo bave vaspitanjem mladih. A kad bi imali bar kvalitetne TV programe za mlade, mogli bi makar mali deo toga da nadoknade.

Zato, potrudimo se da za mlade napravimo kvalitetne naučno-obrazovne i kulturno-umetničke TV programe koje će oni rado gledati i pomoću njih se dopunski obrazovati i vaspitavati, a ne da to uče na ulici. Omogućimo im da na svom jeziku gledaju nešto što će im obogatiti i ulepšati detinjstvo. A u isto vreme omogućimo tim mladim kreativnim ljudima osmišljavanje i realizaciju takvih programa, koji bi bili prilagođeni novom dobu, našem vremenu i dovoljno privlačni mladima da ih odvoje od drugih negativnih uticaja koji nisu prilagođeni njihovom uzrastu.

Treba im omogućiti srećno i bezbrižno detinjstvo, kako bi mogli da izrastaju u čvrste, zdrave i stabilne ličnosti. Tako će biti od velike koristi i sebi i okruženju u kojem žive.

Slobodan Malušić,

specijalista pedagogije, Beograd