Odbrojavanje do presude koja bi mogla preoblikovati BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Ako bi se sudilo po šapatima u političkim kuloarima, polemikama u televizijskim emisijama, kafanskim analizama i razgovorima na ulici, moglo bi se reći da je u Bosni i Hercegovini vreme stalo – svi satovi odbrojavaju do srede u 11 sati, kada će biti poznato da li je Milorad Dodik kriv za nepoštovanje odluka međunarodnog protektora u BiH.

Sud BiH suočen je s dve opcije, od kojih nijedna ne prolazi bez posledica. Prva – oslobađajuća presuda, podrazumevala bi prihvatanje argumentacije odbrane da Kristijan Šmit nije legitimni visoki predstavnik jer nije imenovan od strane Saveta bezbednosti UN, pa su i zakoni koje je nametnuo nevažeći, a krivično delo – nepostojeće.

No, takva odluka izazvala bi buru negodovanja u Sarajevu i kod međunarodnih aktera koji stoje iza Šmita i za koje se tvrdi da su inspiratori ovog procesa. Druga – osuđujuća presuda, kojom bi Dodiku bilo zabranjeno javno delovanje uz potencijalno zaprećenu kazna zatvora – bila bi politički poželjna za veći deo sarajevske javnosti, ali bi u Banjaluci naišla na tvrd i odlučan odgovor koji bi mogao dovesti do regionalnih potresa.

„Pretnje iz RS nisu prazne reči, stvari bi mogle krenuti po zlu ako Dodik bude osuđen”, smatra i potpredsednik RS Ćamil Duraković. Naime, vlasti Srpske već su najavile konkretne poteze u slučaju presude o krivici, između ostalog povlačenje iz institucija BiH, obustavu rada zajedničkih organa i zabranu delovanja pravosudnih i bezbednosnih institucija BiH na teritoriji RS, a ponovo se pominjala mogućnost izlaska Eufora na granicu između entiteta. Upućeni u društvena zbivanja to prevode kao de fakto korak ka većoj samostalnosti Srpske, što se u Banjaluci žargonski naziva „izvornim Dejtonom”.

Da li je moguće pronaći izlaz iz ove situacije koji bi zadovoljio sve strane, a istovremeno sprečio eskalaciju? Spekuliše se da bi u slučaju dobre volje svih strana i bez mešanja spolja, kompromis mogao ležati u oslobađajućoj presudi, ali ne na osnovu teza odbrane kojima se osporava Šmitov legitimitet (jer bi ga takva odluka suda potpuno delegitimisala), već uz pozivanje na proceduralne nedostatke – činjenicu da je Dodik svoje ukaze potpisao pre nego što su Šmitove odluke zvanično objavljene u Službenom listu BiH. Postoje procene da bi takva odluka s jedne strane, sačuvala autoritet suda u Sarajevu i status kvo međunarodne uprave u BiH, dok bi, s druge strane, Dodik izbegao sankcije, a republika sačuvala autoritet institucija.

Ipak, okolnost koja ne ide u prilog Banjaluci u tom slučaju jeste ta da ako bi Šmitovi zakoni ostali na snazi, a Dodik bio oslobođen, pravosudni progon i dalje ostaje moguć prema svima koji se ubuduće ne povinuju volji protektora. Doduše, nepovoljnost po Banjaluku u slučaju da Šmitovi zakoni opstanu, delimično je ublažena činjenicom da se svetske okolnosti ubrzano menjaju ka „suverenizaciji” pa postoji uverenje da će uloga visokog predstavnika u svakom slučaju morati da se obuzdava, makar zbog kretanja BiH ka EU.

Predsednika Republike Srpske Milorada Dodika ne bi iznenadilo da su sada u Sarajevu na sceni razne pretnje i pritisci na sudiju Senu Uzunović da donese osuđujuću presudu. On kaže da Srpska ima spreman odgovor ukoliko bude osuđujuća presuda, ali da ne postoji nikakva mogućnost niti očekuje eskalaciju i sukobe bez obzira na sudski ishod i naglašava da će se Srpska boriti političkim putem.

„To bi moglo značiti da se naši kadrovi povuku iz institucija, policijskih i ostalih agencija sa nivoa BiH. Nakon toga, njihova egzistencija bila bi omogućena u Republici Srpskoj”, rekao je Dodik.

Na razgovoru s novinarima, Dodik je odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da ga Eufor uhapsi u slučaju da bude osuđen, rekao da je imao informaciju da je bivši američki ambasador Majkl Marfi pokušao izdejstvovati da ga Eufor uhapsi 25. decembra prošle godine, ali da se to nije desilo.

„Oružane snage ne mogu se angažovati bez konsenzusa, a ako pošalju federalnu policiju, to neće biti dobro i to im ne bih savetovao. Ali ako se to desi, biće dočekani onako kako treba”, dodaje Dodik, uz napomenu da su sve ove teze u domenu čiste hipotetike.

On je rekao da još nije odlučio da li će prisustvovati izricanju presude. „Prekršili su zakon od maksimalna tri dana nakon završnih reči, verovatno jer sada po Sarajevu traju razgovori i razne kalkulacije”, kaže Dodik.

Dodik je pojasnio da će presuda biti pravosnažna tek nakon odluke Apelacionog odeljenja, a da nakon toga postoje mogućnosti za vanredne pravne lekove, pa i obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava. Cilj postupka je, kaže on, da se sa političke scene ukloni predsednik, kao personifikacija RS, i uverenje da bi se time razbio i SNSD. „Ako me pored svega, ipak, okrive, mi smo spremni i imamo razrađen scenario koji je veoma jasan. Biće to prilika da sve vratimo na dejtonska podešavanja – odbacićemo veoma efikasno sve zakone koji nisu u skladu s Ustavom BiH, kao što su onaj o sudu, tužilaštvu, izaći iz sporazuma o vojsci, staviti van snage zakon o graničnoj službi...”, rekao je Dodik.

Bivši gradonačelnik Njujorka dolazi u RS

Dodik kaže da je odmrznuo kontakte s nekim domaćim američkim diplomatama, nakon što je Majkl Marfi otišao iz BiH i da ih je pozvao na Sretenje u Banjaluku, ali da se nisu pojavili, što im je, kako je naveo, zatvorilo vrata u Republici Srpskoj. Dodik je podelio saznanja da vlada SAD razmatra da zatvori svoju ambasadu u Sarajevu, tačnije, da promeni nivo svog diplomatskog predstavništva u BiH i da ubuduće nadležnosti preuzmu ambasade ove zemlje u Beogradu ili Zagrebu. Kaže da je zatvaranje ambasade jedna od opcija, ali da ima saznanja o tri potencijalna kandidata za ambasadora SAD u Sarajevu. Dodik je izjavio da je bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani prihvatio njegov poziv da poseti Banjaluku početkom naredne sedmice. Naveo je da će sa Đulijanijem u njegovom podkastu najviše razgovarati o RS.