Ovoga puta je ozbiljno...

Od našeg specijalnog izveštača
Atina, 8.  decembra – „Ovoga puta je ozbiljno”, kaže mi Grkinja kod koje se raspitujem o najnovijoj situacija na ulicama Atine, nedaleko od hotela u kojem je oko 500 novinara iz sto zemalja sveta okupljeno na svetskoj konferenciji Globalnog foruma za razvoj medija. Dok debatuju o problemima esnafa, kolege svaki čas, na svojim laptopima, pregledaju vesti o događajima koji su ambijent grčke prestonice učinili mnogo drugačijim od očekivanog.

Odšetao sam do samog epicentra sukoba, u središte grada. Ulice su preprečene policijskim autobusima, policajci su u punoj opremi za ovakve situacije: gas-maske, specijalne kacige, štitovi, zaštita na nogama... Nasuprot njima, masa mladog sveta. Podne je tek prošlo, sunce je prijatno (19 stepeni), ništa se ne dešava... Pitam jednog momka da li ovo znači da sukoba više neće biti? „Sačekajte malo”, kaže mi sa zagonetnim osmehom.

Kolega, grčki novinar, objašnjava mi da je mnogo nezadovoljnih mladih ljudi, naročito onih u dobu između 20 i 25 godina, koji za sebe ne vide perspektivu. Dodaje da je u Grčkoj političko raspoloženje loše. Ova godina je već bila obeležena masovnim protestima i generalnim štrajkovima zbog reforme poreskog sistema, konzervativna vlada desnog centra, koja troši svoj drugi mandat, sve je nepopularnija posle nekoliko korupcionaških skandala, jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju povećava se. Ili običnom narodu bar tako izgleda.

Problem je izgleda što je protest, iako radikalan i po svemu anarhistički, ipak spontan: njegovi učesnici nemaju zahteve, već samo pokazuju svoj gnev i rušilački bes. Primećujem da gotovo svaki učesnik protesta ima pun ranac na leđima. Šta li je u njemu, može samo da se sluti. Na televizijskim slikama koje sam jutros gledao, video sam kako se na policiju, na drugom poprištu, baca mnoštvo kamenica. Nisam primetio da se mogu pokupiti sa gradskog asfalta. Odakle su dopremljene? Neke organizacije ipak ima, u ovakvim prilikama nije malo onih koji računaju na brzi politički profit.

Policajac koji je u subotu oko ponoći, u čarci patrole i grupe momaka iz jednog kafića u centru grada, osumnjičen da je ubio šesnaestogodišnjaka, inače sina jednog bankarskog menadžera, uhapšen je. Grčke kolege sa kojima se srećem na konferenciji kažu da policija jeste bila isprovocirana, ali da je nesrećni dečak ubijen sa tri direktna hica u grudi. Dakle, brutalno policijsko ubistvo.

Čuo sam i ocenu da su ovo najveći protesti u Grčkoj od Drugog svetskog rata. Sudeći po tome šta se od toga može videti u Atini, gnevnih mladih ljudi je prilično, ali u opsadnom stanju je samo najuži centar prestonice, tamo gde su najluksuznije radnje (danas uglavnom zamandaljene), elitni kafei i restorani – ukratko simboli prosperiteta koji, očigledno, nije baš najpravednije raspodeljen.

Dok sam napuštao mesto protesta, pažnju su mi privukle tri devojke koje su nehajno sedele na asfaltu blokiranog dela raskošne Sofija avenije, gde su velelepne ambasade, rezidencije sa cvetnim balkonima i elegantni muzeji. Jedna od njih je ustala, približila se policijskom kordonu i ka njemu bacila tek ispijenu bocu mineralne vode. Policajci nisu ni trepnuli, a devojka se, zadovoljna što im je pokazala šta misli o njima, vratila u svoje društvo...