Овога пута је озбиљно...

Од нашег специјалног извештача
Атина, 8.  децембра – „Овога пута је озбиљно”, каже ми Гркиња код које се распитујем о најновијој ситуација на улицама Атине, недалеко од хотела у којем је око 500 новинара из сто земаља света окупљено на светској конференцији Глобалног форума за развој медија. Док дебатују о проблемима еснафа, колеге сваки час, на својим лаптопима, прегледају вести о догађајима који су амбијент грчке престонице учинили много другачијим од очекиваног.

Одшетао сам до самог епицентра сукоба, у средиште града. Улице су препречене полицијским аутобусима, полицајци су у пуној опреми за овакве ситуације: гас-маске, специјалне кациге, штитови, заштита на ногама... Насупрот њима, маса младог света. Подне је тек прошло, сунце је пријатно (19 степени), ништа се не дешава... Питам једног момка да ли ово значи да сукоба више неће бити? „Сачекајте мало”, каже ми са загонетним осмехом.

Колега, грчки новинар, објашњава ми да је много незадовољних младих људи, нарочито оних у добу између 20 и 25 година, који за себе не виде перспективу. Додаје да је у Грчкој политичко расположење лоше. Ова година је већ била обележена масовним протестима и генералним штрајковима због реформе пореског система, конзервативна влада десног центра, која троши свој други мандат, све је непопуларнија после неколико корупционашких скандала, јаз између оних који имају и оних који немају повећава се. Или обичном народу бар тако изгледа.

Проблем је изгледа што је протест, иако радикалан и по свему анархистички, ипак спонтан: његови учесници немају захтеве, већ само показују свој гнев и рушилачки бес. Примећујем да готово сваки учесник протеста има пун ранац на леђима. Шта ли је у њему, може само да се слути. На телевизијским сликама које сам јутрос гледао, видео сам како се на полицију, на другом попришту, баца мноштво каменица. Нисам приметио да се могу покупити са градског асфалта. Одакле су допремљене? Неке организације ипак има, у оваквим приликама није мало оних који рачунају на брзи политички профит.

Полицајац који је у суботу око поноћи, у чарци патроле и групе момака из једног кафића у центру града, осумњичен да је убио шеснаестогодишњака, иначе сина једног банкарског менаџера, ухапшен је. Грчке колеге са којима се срећем на конференцији кажу да полиција јесте била испровоцирана, али да је несрећни дечак убијен са три директна хица у груди. Дакле, брутално полицијско убиство.

Чуо сам и оцену да су ово највећи протести у Грчкој од Другог светског рата. Судећи по томе шта се од тога може видети у Атини, гневних младих људи је прилично, али у опсадном стању је само најужи центар престонице, тамо где су најлуксузније радње (данас углавном замандаљене), елитни кафеи и ресторани – укратко симболи просперитета који, очигледно, није баш најправедније расподељен.

Док сам напуштао место протеста, пажњу су ми привукле три девојке које су нехајно седеле на асфалту блокираног дела раскошне Софија авеније, где су велелепне амбасаде, резиденције са цветним балконима и елегантни музеји. Једна од њих је устала, приближила се полицијском кордону и ка њему бацила тек испијену боцу минералне воде. Полицајци нису ни трепнули, а девојка се, задовољна што им је показала шта мисли о њима, вратила у своје друштво...