Finansirao dolazak Rusa

Za dolazak jedne od najreprezentativnijih ruskih privrednih delegacija, osim predsednika države Borisa Tadića i ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, veliku zaslugu ima i biznismen Branislav Grujić, jedan od pet najvećih investitora u nekretnine u Moskovskoj oblasti. O njegovom trošku, kako nezvanično saznajemo, proteklog vikenda u Beogradu je boravio tim predvođen Georgijem Poltavčenkom, opunomoćenim predstavnikom Rusije, sa kojim je razgovarano o proširenju liste izvoznih proizvoda u Rusku Federaciju, isporuci sirovina za proizvodnju lekova, obnoviHidroelektrane „Đerdap 2”, učešću ruskih firmi u izgradnji beogradskog metroa, tako što bi za svoj rad bile isplaćivane u dinarima.

Svoje dobre kontakte u tamošnjim političkim i poslovnim krugovima vlasnik kompanije „PSP-Farman” iskoristio je da pomogne u biznis dijalog dveju zemalja, jačem povezivanju tržišta i eventualnom zajednički nastupu na trećim tržištima. Ali, to nije bilo prvi put.

Kao čovek sa jakim vezama u ruskom establišmentu, učestvovao je u pripremanju susreta pokojnog premijera Zorana Đinđića i tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina 2003. godine. Upravo na dan Đinđićevog ubistva, kako je posvedočeno u dokumentarnom filmu o 12. martu, imali su zakazan sastanak. Na pitanje o čemu je trebalo da pričaju toga dana, Grujić je u razgovoru za „Politiku”otkrio: „Bila je aktuelna Đinđićeva poseta Rusiji i pripreman je intenzivno sastanak sa predsednikom Putinom. To je bio njegov zaokret u vezi sa Kosovom, Zapadom. Početkom februara je presekao. Hteo je od Rusa da zatraži podršku”.

Tom prilikom je pojasnio da je pokojni premijer preko nemačkog kancelara Šredera ugovarao susret sa tadašnjim ruskim predsednikom, a on je samo svojim vezama pomagao realizaciju tog sastanka.

Prema Grujićevom mišljenju, Đinđić bi sigurno potpisao gasni aranžman sa Rusijom. „Ali i hiljadu drugih stvari. Mnogo više i brže bi se približio i otvorio Moskvi”.

Ipak, uprkos prijateljstvu sa prvim demokratskim predsednikom vlade, odbio je mesto ministra za kapitalne investicije u njegovom timu. U tom trenutku, kako je govorio, nije bio spreman da ostavi poslove u Rusiji, u koju se početkom devedesetih otisnuo sa mesta direktora „Jugodrva”, odnosno asistenta Mašinskog fakulteta.

Vrednost njegovih ugovorenih građevinskih poslova u Moskvi prelazi milijardu dolara. Trenutno u krugu od pet kilometara gradi tri hotela sa pet zvezdica, a jedina njegova ulaznica za tako unosne poslove, kako tvrdi, jesu tenderi. To što se,po sopstvenom priznanju, nekoliko puta srdačno rukovao sa Dmitrijem Medvedevom ne znači da je dovoljnoda se u Rusiji dobiju tako veliki poslovi.

Na javnom nadmetanju dobio je i gradnju visoke poslovne škole u Moskvi, koja bi, prema Putinovoj ideji, trebalo da školuje menadžere sposobne da prate eksplozivni rast ruske ekonomije. Predsednik nadzornog odbora škole je niko drugi do ruski predsednik Medvedev.

Grujić se ne libi da pomogne svojim sunarodnicima. Tako je, na primer, Miroslavu Miškoviću priskočio u pomoć prilikom proboja na ukrajinsko tržište.

Što se tiče realizacije biznisa sa Filipom Cepterom u Beogradu, kako saznajemo, od toga nema ništa. Grujić, koji je inače član kluba „Privrednik”, izašao je iz „Centrotekstila”, pa su svi planovi o mreži robnih kuća pali u vodu. Taj tandem, međutim, ima devet zajedničkih lokacija do kojih su došli kroz privatizaciju, na kojima bi, za početak, trebalo da podignu tri hotela u Beogradu. A od sledeće godine Grujić bi trebalo da počne da investira i u poslovni i stambeni prostor u glavnom gradu.

Osim „Jugodrva”, on u Srbiji poseduje drvni kombinat u Sremskoj Mitrovici, koji izvozi više od 80 odsto svojih proizvoda.

Grujić se, kako je svojevremeno govorio, ne stidi nijednog stečenog dolara, jer je sve zaradio svojim znanjem.