Opasni liftovi

Pad u provaliju neobezbeđenog lifta, završio se, proteklog vikenda, kobno za Jovana Ševera (78) žitelja Ulice Toše Jovanovića na Čukarici.Pošto je otvorio vrata lifta, nesretni penzioner se strmoglavio u rupu dubine oko sedam metara. Njegovo zapomaganje su čule komšije i pozvale Hitnu pomoć, koja ga je sa prelomom obe noge prevezla u Urgentni centar, gde je kasnije i preminuo.

Ovaj događaj naterao je Beograđane da se zapitaju koliko su bezbedni u uređajima koji im omogućavaju transport na više spratove. Statistički podaci nisu ohrabrujući, pa tako prosečna starost prestoničkih liftova iznosi oko 26 godina, a ima i primeraka koji datiraju još iz dvadesetih godina prošlog veka. Po starini prednjače liftovi u višespratnicama u centru grada, na teritorijama opština Stari grad, Vračar i gradski deo Palilule.

Da bi se predupredile nesreće izavane kvarom ovih uređaja, „Gradsko stambeno” je ove godine pokrenulo akciju uvođenja takozvanih „pametnih” liftova.

– To su uglavnom standardni uređaji, opremljeni telemonitoringom. Ovaj dodatak omogućava da se podaci o stanju lifta šalju u dispečerski centar, daju signal o kvaru ili trenutnom položaju uređaja – objašnjavaju u „Stambenom”.

Ovaj projekat je, kažu, uspešno prošao pilot-fazu, a sada je podvrgnut testiranjima koja će potrajati još najmanje nekoliko meseci. Ako sve bude po planu, uvođenje „pametnih” liftova mnogo će olakšati posao servisera i, što je najvažnije, povećati bezbednost stanara.

Vlasnici liftova su građani koji stanuju u zgradama i oni su ti koji bi trebalo da plaćaju popravke i remonte. Na osnovu Zakona o održavanju stambenih zgrada, sve odluke koje se tiču investicija u višespratnicu donose se na osnovu vlasništva nad kvadraturom stambenog prostora.

– Naš posao je da omogućimo uslove za nabavku novog lifta, kao i da na tenderu pronađemo najpovoljniju ponudu. Konačna odluka je, ipak, na vlasnicima stanova jer su oni ti koji na kraju odlučuju kome će da plate popravku ili zamenu lifta – objašnjava Boris Mićanović, predstavnik za medije Javnog preduzeća „Gradsko stambeno”, dodajući da bi, po propisima, ove uređaje, posle 25 godina rada, trebalo menjati.

U gradu postoji nešto više od 11.000 liftova, od toga je oko 80 odsto u novobeogradskim soliterima. Po pravilu, jednomesečni servis je obavezan, a ne bi trebalo propuštati ni godišnju kontrolu, na osnovu koje se dobija sertifikat o bezbednosti.