Опасни лифтови

Пад у провалију необезбеђеног лифта, завршио се, протеклог викенда, кобно за Јована Шевера (78) житеља Улице Тоше Јовановића на Чукарици.Пошто је отворио врата лифта, несретни пензионер се стрмоглавио у рупу дубине око седам метара. Његово запомагање су чуле комшије и позвале Хитну помоћ, која га је са преломом обе ноге превезла у Ургентни центар, где је касније и преминуо.

Овај догађај натерао је Београђане да се запитају колико су безбедни у уређајима који им омогућавају транспорт на више спратове. Статистички подаци нису охрабрујући, па тако просечна старост престоничких лифтова износи око 26 година, а има и примерака који датирају још из двадесетих година прошлог века. По старини предњаче лифтови у вишеспратницама у центру града, на територијама општина Стари град, Врачар и градски део Палилуле.

Да би се предупредиле несреће изаване кваром ових уређаја, „Градско стамбено” је ове године покренуло акцију увођења такозваних „паметних” лифтова.

– То су углавном стандардни уређаји, опремљени телемониторингом. Овај додатак омогућава да се подаци о стању лифта шаљу у диспечерски центар, дају сигнал о квару или тренутном положају уређаја – објашњавају у „Стамбеном”.

Овај пројекат је, кажу, успешно прошао пилот-фазу, а сада је подвргнут тестирањима која ће потрајати још најмање неколико месеци. Ако све буде по плану, увођење „паметних” лифтова много ће олакшати посао сервисера и, што је најважније, повећати безбедност станара.

Власници лифтова су грађани који станују у зградама и они су ти који би требало да плаћају поправке и ремонте. На основу Закона о одржавању стамбених зграда, све одлуке које се тичу инвестиција у вишеспратницу доносе се на основу власништва над квадратуром стамбеног простора.

– Наш посао је да омогућимо услове за набавку новог лифта, као и да на тендеру пронађемо најповољнију понуду. Коначна одлука је, ипак, на власницима станова јер су они ти који на крају одлучују коме ће да плате поправку или замену лифта – објашњава Борис Мићановић, представник за медије Јавног предузећа „Градско стамбено”, додајући да би, по прописима, ове уређаје, после 25 година рада, требало мењати.

У граду постоји нешто више од 11.000 лифтова, од тога је око 80 одсто у новобеоградским солитерима. По правилу, једномесечни сервис је обавезан, а не би требало пропуштати ни годишњу контролу, на основу које се добија сертификат о безбедности.