Istorijska uloga sudinice Sene Uzunović

Da li će sudinica Sena Uzunović ući u istoriju, pa će se periodi poluraspada BiH računati pre i posle Sene? Ne bi bio istorijski presedan da jedna po svemu slučajna osoba svojim imenom obeleži prelom između nastanka unitarne BiH i nestanka Srpske. Ili pak obratno, osamostaljenja Republike i nestanka BiH. 
Na površinskom nivou presuda protiv Dodika je trijumf bajdenovaca i bošnjačkih zavisnika, a na dubljem „Senina” presuda je prelila čašu strpljivog otpora naroda u Srpskoj, koji praktično traje već tridesetak godina u kontinuitetu Klinton-Obama-Bajden i državnih sekretarki Madlen i Hilari, dok su republikanske administracije bile časovi relativnog predaha za Srbe. O ustavnom, pravnom, zakonskom aspektu suđenja i presude gotovo da je suvišno i govoriti. Šmit nije v. p., niko ne može da vrši izmene zakona sem parlamenta, Sud BiH ne postoji po Dejtonskom sporazumu i Ustavu. Ergo, sudski proces protiv Dodika je politički proces, pa se i ne može završiti sudski, nego politički, čak međunarodnopolitički. 

Upravo međunarodnopolitički kontekst u kojem je pala Senina presuda ide naruku optuženom. Momentum u kojem Dodikov veliki zaštitnik Putin pobeđuje u Ukrajini, Tramp se odriče preskupe uloge globalnog policajca i SAD okreće sebi, istomišljenik i prijatelj Orban drži lekcije liderima EU, Tramp i Putin se dogovaraju o miru u Ukrajini, ali i šire o interesnim sferama, Vučićeva Srbija više nego ikad posle Miloševića podržava prekodrinsku braću.

Milorad Dodik  Foto EPA-EFE/Nidal Saljic

Baš zato kao da niko spolja nije računao na skandaloznu presudu sudinice Sene protiv predsednika Srpske. Čak ni sama bošnjačka politička elita nije očekivala tako nešto, pogotovo otkako je, kako je napisao Željko Komšić, komandant te parade „ambasador Majkl Marfi nestao iz Sarajeva bez pozdrava”, a švapski podnarednik „Šmit se sakrio u mišju rupu”. Ali, sudinica Sena Uzunović našla se pod pritiskom Baščaršije, Majki Srebrenice, sarajevskih medija, a i zlatni ljiljan Komšić u pomenom tekstu zaključuje da se, „kao i u ratu, valja uzdati jedino u vlastite snage”. Eto, ispade da je ta „bošnjačka vlastita snaga” sudinica Sena. 
Evo, već je osokolila svoje sunarodnike u multietničkoj prestonici BiH da verbalno napadnu Srbe koji dolaze s Pala na posao u zajedničke organe, i to baš pred zgradom Predsedništva u centru grada. Zabrinuto zbog banjalučkog dvodnevnog mitinga od 25.000 učesnika u odbranu predsednika, na kojem je Trampov prijatelj Đulijani izjavio da „Srpska ima odlično rukovodstvo!” i da će po povratku u Njujork obavestiti svog predsednika, osoblje ambasade SAD, kao zanemelo, prekinulo je redovne dnevne komunikacije sa javnošću i nigde se zvanično ne pojavljuje. Šmit je najednom promenio status, pa se više ne predstavlja kao v. p., nego kao predsedavajući Upravnog odbora PIK-a. Biva nije on onaj „v. p.” koji je sve zakuvao. Ali zato Senin fan presreće svoje srpske kolege: „Rampa onima koji su se skupljali pred sudnicom da pozdrave Dodika.” 
Pošto Tramp nije poslao novog ambasadora, postizborna Nemačka se nalazi interegnumu, Makron strepi od Šolcove sudbine, navodno da su nadzor kolektivnog Zapada nad BiH preuzeli Britanci. Ali, oni, opet u pravilu, ne deluju ni diplomatski ni politički, nego operacijama tajnih službi i slanjem jedinica specijalne namene. Za prve se zna da su aktivni na terenu, a ovi drugi, pod zastavom Eufora, viđeni su u Srebrenici, gde, biće, slute nerede na nacionalnoj osnovi i drže na oku Majke Srebrenice, a prema nekim izvorima kreću se i prema Brčko distriktu, gde nema potrebe, jer je sve mirno. 
Deo poslanika opozicije u NSRS odbio je da se pridruži patriotskom konsenzusu u NSRS u odbrani Dodika, s obrazloženjem „Dodik nije isto što i Srpska”, a na mitingu je odgovoreno da okupljeni narod „brani svoje pravo da bira predsednika Srpske koga želi”. Naravno, presuda Dodiku nije konačna, jer postoji apelaciona instanca, ali pošto, kao nigde u civilizovanom svetu, u BiH oba nivoa čine iste sudije i imaju istog predsednika suda, te da su u čitavom dosadašnjem postupku bili angažovani isključivo bošnjački kadrovi, ne treba sumnjati da će prethodna presuda biti potvrđena. „Kućne analize” su nagađale da bi muslimansko pravničko bratstvo moglo da napravi lukav manevar i da na prvoj instanci Sena oslobodi Dodika i umiri srpsku javnost, a onda na drugoj i konačnoj – zakuca. Ovako ostaje vreme za iznenađenje da, pod uticajem zgražavanja pravničke struke, te srpske i međunarodne javnosti, „nezavisno bošnjačko pravosuđe” prizove pravničko-političkoj pameti. Po inostranim procenama, Senina presuda „imaće ozbiljne posledice po regionalnu stabilnost”, „predstavlja bošnjačko pucanje u nogu”, „označiće kraj bilo kakve BiH”, „izazvaće sukobe koji će dovesti Eufor na entitetske granice na duže vreme, što će de fakto značiti podelu BiH”. 
Već je izvesno da će do isteka ove nedelje NSRS doneti set zakona kojima će odbaciti rad Suda i Tužilaštva BiH, Sipe i Šmita na teritoriji „manjeg entiteta”. Srpska je već godinama donosila brojne odluke, zaključke, deklaracije na ove teme, a onda ih pod vanjskim pritiskom zaustavljala, odlagala, suspendovala. Zahvaljujući tome, postoje već pripremljeni dokumenti koji se mogu brzo i lako pretočiti u zakone. Šmit, ako s novom funkcijom predsedavajućeg Upravnog odbora PIK-a nije promenio narav i praksu, opet će reagovati poništavanjem odluka NSRS, na šta se Srpska neće više osvrtati. Šta bi na to mogao Šmit? Da optužuje, sudi, i hapsi ne samo predsednika, poslanike, ministre, nego i građane koji su većinom glasali za Dodika. Teško, jer je policija u nadležnosti Srpske, čak bi, možda i obratno, Srpska mogla da podigne optužnicu protiv njega zbog lažnog predstavljanja i protivustavnog delovanja. 
Nije isključeno da bi svaljivanje sve krivice na Šmita bilo dobro rešenje za sve aktere u bosanskoj drami. Dosad se obično govorilo da je v. p. Ešdaun bio najosioniji revizionista Dejtonskog sporazuma (otimanje nadležnosti, nametanje zakona, smene izabranih funkcionera), ali Šmit je prevazišao i njega. Pedi Ešdaun, koji se, i po zapadnim analizama, ponašao u BiH kao vicekralj britanske krune u kolonijalnoj Kalkuti, svoje samovoljne zakone pritiscima na poslanike proturao je kroz NSRS ili uz prećutnu saglasnost lokalnih lidera, Šmitu nije bilo potrebno ni to, baš kao da je oficir Vermahta u okupiranoj BiH. Zaboraviće se da ga je, uprkos protivljenju Rusije i Kine u SB UN, neko ipak i poslao da ureduje u BiH. Preispitivanje njegove uloge i legitimiteta traži AFD u Nemačkoj. PIK ga sasvim sigurno neće pokriti novom i ponovo izmišljenom funkcijom predsedavajućeg Upravnog odbora. Kao poslednju slamku spasa navodno je zatražio intervenciju NATO-a. Protiv koga ili čega? 
U Banjaluci je dvodnevno mitingovanje proteklo mirno i tokom vikenda se užurbano radi u vladi i skupštini i predsedničkoj palati. U Sarajevu se uglavnom tiho raduju zbog Senine presude i tiho strahuju od posledica. Željko Komšić ih je tek prepao jučerašnjom izjavom da „uloga međunarodne zajednice u BiH više ne postoji”, a to je ono na šta su minulih godina računali. Više im ne pada na pamet žvaka da je Vučić uvredio BiH time što nije tražio dozvolu Bećirovića da posle mitinga iznenada doleti u Banjaluku. Zašto? Zato što je ubedio Dodika da „još jednom Bošnjacima ponudi dogovor o BiH”, pa su progutali što je istom prilikom izjavio da je „odluka Suda BiH uperena protiv svih Srba”.  
U zajedničkoj izjavi u pozne noćne sate Dodik je ponovio da će komšijama ponuditi da razgovaraju, i to ne jednom, nego tri i više puta, a u Briselu jako vole da čuju spremnost na pregovore da bi se otvorio pregovarački proces. Dakako, uz njihovo kontraproduktivno posredovanje, i već vidim valjda još neraspoređenog Lajčaka. Nije li predsednik Srpske još prošle godine komšijama javno ponudio i alternative: a) povratak izvornom Dejtonu, b) novi dogovor o BiH, c) dogovorni mirni razlaz, pa se nisu udostojile ni da odgovore, a „v. p.” je ignorisao ovu inicijativu. Činjenica je da je sada situacija znatno drugačija i u Sarajevu i u Briselu, a i šire, pa će i FBiH i EU jedva dočekati, a onda slede dogovori s jedinim zaključkom: da se nastave u interesu mira i stabilnosti. E, 30 godina mira i stabilnost su Srbe u BiH koštale čerupanja Srpske do otimanja šuma, reka i oranica, te suđenja predsedniku. Zato više pažnje treba obratiti na zakone koji će zaštiti Ustav BiH, u koji srećom nije unesena nijedna postdejtonska promena „u duhu Dejtona”. Mašala za Senu. 
*Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista