Историјска улога судинице Сене Узуновић

Да ли ће судиница Сена Узуновић ући у историју, па ће се периоди полураспада БиХ рачунати пре и после Сене? Не би био историјски преседан да једна по свему случајна особа својим именом обележи прелом између настанка унитарне БиХ и нестанка Српске. Или пак обратно, осамостаљења Републике и нестанка БиХ. 
На површинском нивоу пресуда против Додика је тријумф бајденоваца и бошњачких зависника, а на дубљем „Сенина” пресуда је прелила чашу стрпљивог отпора народа у Српској, који практично траје већ тридесетак година у континуитету Клинтон-Обама-Бајден и државних секретарки Мадлен и Хилари, док су републиканске администрације биле часови релативног предаха за Србе. О уставном, правном, законском аспекту суђења и пресуде готово да је сувишно и говорити. Шмит није в. п., нико не може да врши измене закона сем парламента, Суд БиХ не постоји по Дејтонском споразуму и Уставу. Ерго, судски процес против Додика је политички процес, па се и не може завршити судски, него политички, чак међународнополитички. 

Управо међународнополитички контекст у којем је пала Сенина пресуда иде наруку оптуженом. Моментум у којем Додиков велики заштитник Путин побеђује у Украјини, Трамп се одриче прескупе улоге глобалног полицајца и САД окреће себи, истомишљеник и пријатељ Орбан држи лекције лидерима ЕУ, Трамп и Путин се договарају о миру у Украјини, али и шире о интересним сферама, Вучићева Србија више него икад после Милошевића подржава прекодринску браћу.

Милорад Додик  Фото EPA-EFE/Nidal Saljic

Баш зато као да нико споља није рачунао на скандалозну пресуду судинице Сене против председника Српске. Чак ни сама бошњачка политичка елита није очекивала тако нешто, поготово откако је, како је написао Жељко Комшић, командант те параде „амбасадор Мајкл Марфи нестао из Сарајева без поздрава”, а швапски поднаредник „Шмит се сакрио у мишју рупу”. Али, судиница Сена Узуновић нашла се под притиском Башчаршије, Мајки Сребренице, сарајевских медија, а и златни љиљан Комшић у поменом тексту закључује да се, „као и у рату, ваља уздати једино у властите снаге”. Ето, испаде да је та „бошњачка властита снага” судиница Сена. 
Ево, већ је осоколила своје сународнике у мултиетничкој престоници БиХ да вербално нападну Србе који долазе с Пала на посао у заједничке органе, и то баш пред зградом Председништва у центру града. Забринуто због бањалучког дводневног митинга од 25.000 учесника у одбрану председника, на којем је Трампов пријатељ Ђулијани изјавио да „Српска има одлично руководство!” и да ће по повратку у Њујорк обавестити свог председника, особље амбасаде САД, као занемело, прекинуло је редовне дневне комуникације са јавношћу и нигде се званично не појављује. Шмит је наједном променио статус, па се више не представља као в. п., него као председавајући Управног одбора ПИК-а. Бива није он онај „в. п.” који је све закувао. Али зато Сенин фан пресреће своје српске колеге: „Рампа онима који су се скупљали пред судницом да поздраве Додика.” 
Пошто Трамп није послао новог амбасадора, постизборна Немачка се налази интерегнуму, Макрон стрепи од Шолцове судбине, наводно да су надзор колективног Запада над БиХ преузели Британци. Али, они, опет у правилу, не делују ни дипломатски ни политички, него операцијама тајних служби и слањем јединица специјалне намене. За прве се зна да су активни на терену, а ови други, под заставом Еуфора, виђени су у Сребреници, где, биће, слуте нереде на националној основи и држе на оку Мајке Сребренице, а према неким изворима крећу се и према Брчко дистрикту, где нема потребе, јер је све мирно. 
Део посланика опозиције у НСРС одбио је да се придружи патриотском консензусу у НСРС у одбрани Додика, с образложењем „Додик није исто што и Српска”, а на митингу је одговорено да окупљени народ „брани своје право да бира председника Српске кога жели”. Наравно, пресуда Додику није коначна, јер постоји апелациона инстанца, али пошто, као нигде у цивилизованом свету, у БиХ оба нивоа чине исте судије и имају истог председника суда, те да су у читавом досадашњем поступку били ангажовани искључиво бошњачки кадрови, не треба сумњати да ће претходна пресуда бити потврђена. „Кућне анализе” су нагађале да би муслиманско правничко братство могло да направи лукав маневар и да на првој инстанци Сена ослободи Додика и умири српску јавност, а онда на другој и коначној – закуца. Овако остаје време за изненађење да, под утицајем згражавања правничке струке, те српске и међународне јавности, „независно бошњачко правосуђе” призове правничко-политичкој памети. По иностраним проценама, Сенина пресуда „имаће озбиљне последице по регионалну стабилност”, „представља бошњачко пуцање у ногу”, „означиће крај било какве БиХ”, „изазваће сукобе који ће довести Еуфор на ентитетске границе на дуже време, што ће де факто значити поделу БиХ”. 
Већ је извесно да ће до истека ове недеље НСРС донети сет закона којима ће одбацити рад Суда и Тужилаштва БиХ, Сипе и Шмита на територији „мањег ентитета”. Српска је већ годинама доносила бројне одлуке, закључке, декларације на ове теме, а онда их под вањским притиском заустављала, одлагала, суспендовала. Захваљујући томе, постоје већ припремљени документи који се могу брзо и лако преточити у законе. Шмит, ако с новом функцијом председавајућег Управног одбора ПИК-а није променио нарав и праксу, опет ће реаговати поништавањем одлука НСРС, на шта се Српска неће више освртати. Шта би на то могао Шмит? Да оптужује, суди, и хапси не само председника, посланике, министре, него и грађане који су већином гласали за Додика. Тешко, јер је полиција у надлежности Српске, чак би, можда и обратно, Српска могла да подигне оптужницу против њега због лажног представљања и противуставног деловања. 
Није искључено да би сваљивање све кривице на Шмита било добро решење за све актере у босанској драми. Досад се обично говорило да је в. п. Ешдаун био најосионији ревизиониста Дејтонског споразума (отимање надлежности, наметање закона, смене изабраних функционера), али Шмит је превазишао и њега. Педи Ешдаун, који се, и по западним анализама, понашао у БиХ као вицекраљ британске круне у колонијалној Калкути, своје самовољне законе притисцима на посланике протурао је кроз НСРС или уз прећутну сагласност локалних лидера, Шмиту није било потребно ни то, баш као да је официр Вермахта у окупираној БиХ. Заборавиће се да га је, упркос противљењу Русије и Кине у СБ УН, неко ипак и послао да уредује у БиХ. Преиспитивање његове улоге и легитимитета тражи АФД у Немачкој. ПИК га сасвим сигурно неће покрити новом и поново измишљеном функцијом председавајућег Управног одбора. Као последњу сламку спаса наводно је затражио интервенцију НАТО-а. Против кога или чега? 
У Бањалуци је дводневно митинговање протекло мирно и током викенда се ужурбано ради у влади и скупштини и председничкој палати. У Сарајеву се углавном тихо радују због Сенине пресуде и тихо страхују од последица. Жељко Комшић их је тек препао јучерашњом изјавом да „улога међународне заједнице у БиХ више не постоји”, а то је оно на шта су минулих година рачунали. Више им не пада на памет жвака да је Вучић увредио БиХ тиме што није тражио дозволу Бећировића да после митинга изненада долети у Бањалуку. Зашто? Зато што је убедио Додика да „још једном Бошњацима понуди договор о БиХ”, па су прогутали што је истом приликом изјавио да је „одлука Суда БиХ уперена против свих Срба”.  
У заједничкој изјави у позне ноћне сате Додик је поновио да ће комшијама понудити да разговарају, и то не једном, него три и више пута, а у Бриселу јако воле да чују спремност на преговоре да би се отворио преговарачки процес. Дакако, уз њихово контрапродуктивно посредовање, и већ видим ваљда још нераспоређеног Лајчака. Није ли председник Српске још прошле године комшијама јавно понудио и алтернативе: а) повратак изворном Дејтону, б) нови договор о БиХ, ц) договорни мирни разлаз, па се нису удостојиле ни да одговоре, а „в. п.” је игнорисао ову иницијативу. Чињеница је да је сада ситуација знатно другачија и у Сарајеву и у Бриселу, а и шире, па ће и ФБиХ и ЕУ једва дочекати, а онда следе договори с јединим закључком: да се наставе у интересу мира и стабилности. Е, 30 година мира и стабилност су Србе у БиХ коштале черупања Српске до отимања шума, река и ораница, те суђења председнику. Зато више пажње треба обратити на законе који ће заштити Устав БиХ, у који срећом није унесена ниједна постдејтонска промена „у духу Дејтона”. Машала за Сену. 
*Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа