Koliko vredi brend „Prosvete”

Uprava Udruženja književnika Srbije energično osuđuje ishitreno raspisivanje tendera radi prodaje 70 odsto društvenog kapitala izdavačke kuće „Prosveta”, napominjući da Agencija za privatizaciju, i njeni konsultanti, ne mogu pri proceni vrednosti i privatizaciji „Prosvete” da primene iste kriterijume kao pri prodaji fabrika gumene obuće, konzervi ili stočnog gazdinstva.

Pozdravljajući akciju našeg lista, čiji je cilj očuvanje „Prosvete” kao izdavačke kuće od nacionalnog značaja i naslednika tradicije Gece Kona, uprava UKS obraća se predsedniku Srbije Borisu Tadiću, liderima svih političkih partija i narodnim poslanicima, kao i nadležnim zakonodavnim telima.

Pri tom, uprava UKS ističe da je u „Prosvetu” decenijama ulagan i rad generacija autora čiji su doprinos i interes potpuno zaobiđeni.

– Poznato je, povrh svega, da „Prosveta” već petnaestak ili više godina svoje autore mahom fiktivno „obeštećuje” sa po petnaestak primeraka njihovih dela, ili ugovorima o procentualnom honoraru, koji se nikada ne izvršavaju. Ovakvo stanje autori su tolerisali uzdajući se da na taj način daju doprinos opstanku kuće. Pošto se pokazuje da je to bila iluzija, i da se njihov udeo ni na koji način ne vrednuje, kako kroz institut malih akcionara tako ni kroz realna dugovanja kuće, pozivamo premijera i Vladu Srbije da hitnom uredbom obustave započeti postupak prodaje i privatizacije „Prosvete”, do iznalaženja kompleksnog i pravičnog rešenja – stoji u saopštenju uprave UKS.

Ovu temu Udruženje književnika otvoriće i na svojoj godišnjoj skupštini, a poziva sve autore da dostave kopije ugovora sklopljenih sa „Prosvetom”.

Svoje sumnje u valjanost predstojeće prodaje i privatizacije „Prosvete”, a na osnovu tenderskih uslova koji su objavljeni 27. novembra, izrazio je i Petar Živadinović, direktor izdavačke kuće „Paideja”, iz Beograda.

– Sve dosadašnje privatizacije izdavačkih kuća bile su loše, zbog toga što su uglavnom bile svedene na preuzimanje atraktivnih poslovnih prostora tih izdavača. Tako nisam siguran ni da će privatizacija „Prosvete” voditi nečem dobrom, pored toga što je iščezavanje „Prosvete” „oročeno” na deset godina. Propisani uslovi tendera onemogućavaju najbolje srpske izdavače, osim samo njih nekoliko, da učestvuju u ovoj privatizaciji. Da li se možemo nadati da će trgovci sačuvati tradiciju „Prosvete”? Da li je neko, osim finansijske i tržišne vrednosti, procenio koliko vredi brend „Prosvete”? Uprkos tome, smatram da u Srbiji ne postoji nijedan ekonomski, politički ili socijalni izgovor da ne bude nastavljen trend objavljivanja dobrih knjiga – kaže Petar Živadinović.

Povodom negativnih komentara uslova tenderske prodaje „Prosvete”, ministar kulture Nebojša Bradić kaže za „Politiku”:

– Iako poslovi privatizacije, kao što vam je poznato, nisu u neposrednojnadležnosti Ministarstva kulture, to ne znači da mi nećemo tražiti način dazaštitimo ili podstaknemo aktivnosti ustanova sa određenim kulturnimdoprinosom. Posebno, kada je reč o ustanovama sa dugom tradicijom kulturnogdelovanja kao što je „Prosveta”, moramo krajnje odgovorno pronaći rešenje kojeneće ignorisati vrednosti nasleđa koje su nam ostavili svi oni koji sugradili „Prosvetu”.