Sasvim prirodno – zvezda

Bilo je to zabavnih, razgaljujućih pola sata, provedenih sasvim prirodno, opušteno... Videli su se neki lepi predeli, čuli neki zanimljivi ljudi... Saznalo se da se jezerska somina može namamiti na udicu jedrim crvenim paradajzom, a šumska lisica pripitomiti redovnim obrocima od sveže ribe... Pokazalo se kako preduzimljivi mogu biti i domaćini i gosti, pa da se očas oživi decenijama zatvorena stara seoska kafana „Solun”, kako se mogu udružiti starosedeoci i pridošlice, pa da se složno, kao meštani, late i posla i razonode.

Sve to priuštio je gledaocima svojom pričom o Vlasini i Vlasincima reporter, putopisac, ribolovac Jovan Memedović u najnovijem izdanju serijala „Sasvim prirodno”. Kao i inače – i ovog puta ne samo scenarista i reditelj nego i „glumac”, sa nekoliko efektnih krupnih planova, ravnopravan učesnik zbivanja, pokretač radnje, onaj koji pita ali i onaj koji pripoveda, onaj koji istražuje i otkriva prirodu i onaj koji prenosi mitove i legende o njoj...

Jedan sportski novinar, povučen bez sumnje ličnim afinitetima, upustio se u potragu za uzbudljivim ribolovačkim pričama, a potom još dalje, ka krajevima i narodima gde se kriju interesantni prirodni fenomeni i još interesantnija narodna tumačenja i verovanja. Ali, nisu to uvek i samo egzotična mesta, već i nešto sasvim nadomak, lokalno, a nepoznato. Presudan je stav „vodiča” i „naratora”, način na koji pristupa licima, krajolicima, stvarima, pojavama... Uz njega onda rado idu i oni koje lov i ribolov zapravo ne zanimaju, koji u sebi nemaju avanturističkog duha, koje ne privlače vrletne staze i bogaze... Vešt da sopstvenom radoznalošću zarazi gledaoce, da na njih prenese draž upoznavanja, dajući šarmantan okvir svemu čime se bavi, sklon da se našali, duhovit taman koliko dolikuje tipu emisije koja za osnovu ima nespornu dokumentarnost – jedan sportski novinar hrabro se otisnuo u novi TV žanr. Sa tog polja žnjeli su i slavni novinari stare garde, a možda nije slučajno što je delo za TV istoriju, upravo reportersko-putopisnim serijalom „Karavan”, napravio Milan Kovačević, na početku karijere upravo sportski novinar.

Drugačije u odnosu na ovog doajena i klasika, brže, razigranije, oslobođenije, s više improvizacije Jovan Memedović sad ispisuje jedno novo poglavlje u RTS-u nastavljajući tradiciju savremenim sredstvima. U formi koja deluje pomalo neobavezno, postiže sličan učinak svedočenja o zemlji i njenim stanovnicima, o vidovima života koji se teže probijaju do ekrana.

Memedović dokazuje koliko su izrazite autorske ličnosti neophodne televiziji, i može se primetiti da njegova matična kuća to priznaje i, uz Žiku Nikolića, smatra ga svojom jedinom pravom muškom „TV zvezdom”. Takve individualnosti se rađaju (ili izgrađuju) retko, uz veliki rizik da u kreaciji „ličnog stila” promaše, podbace, preteraju, ostanu neubedljivi, postanu odbojni, ispadnu smešni...

Sasvim prirodno, Memedović je sve te zamke izbegao. I postao miljenik publike.