Egejska pobuna proziva vlast

Golobradi Aleksandros Grigoropulos nije imao šanse: policijski metak prostrelio je srce 15-godišnjeg srednjoškolca, zario se u 10. kičmeni pršljen i prekratio mladi život usred buntovnog atinskog predgrađa Eksarhija u subotu 6. decembra.

Između tragičnog incidenta u predgrađu poznatijem kao „Anarhistički geto” i Grigoropulosove sahrane juče u Atini, Grčka je „postala poprište najvećeg uličnog izliva narodnog nezadovoljstva od posete američkog predsednika Bila Klintona Atini 1999. godine”, ocenila je agencija Blumberg.

Državna istraga o okolnostima pod kojima su dvojica policajaca izašla iz patrolnog vozila usred Eksarhije, pošto ih je tridesetak klinaca gađalo kamenjem, isukala oružje i zapucala... tek će saopštiti šta se tačno dogodilo usred boemskog predgrađa koje decenijama ima duboku averziju prema naoružanim organima reda.

U modernoj istoriji Grčke, predgrađe Eksarhija – splet uskih ulica između snobovskog Kolonakija, narodske Omonije i slobodarskog Univerziteta „Politehnio” – ima kontroverzni i gotovo mitski rejting.

Naime, pre 35 godina, studenti atinskog „Politehnija” organizovali su masovnu pobunu protiv ondašnje grčke vojne hunte, zabarikadirali se na „Politehniku” i pozvali narod na rušenje represivnog režima.

Uspaničeni generali poslali su 17. novembra 1973. godine tenkove na studente u opkoljeni „Politehnio” – nezavisna istraga pronašla je tada u blizini Univerziteta nadomak Eksarhije najmanje 24 pregažena leša. Krvavo ugušeni studentski protest u Eksarhiji 1973. godine doveo je do ukidanja hunte 1974. godine i uvođenja civilne, republikanske uprave u Grčkoj. Od tog doba grčkoj policiji je zakonom zabranjen ulazak na grčke univerzitete, dok je „17. novembar” postao školski praznik u Grčkoj, ali i ime zloglasne tajanstvene anarho-terorističke organizacije koja je godinama dejstvovala protiv svih simbola kapitalizma i američkog uticaja u Grčkoj.

Eksarhija je u međuvremenu postala i ostala sinonim kolevke mladalačkog i anarhističkog nezadovoljstva u Grčkoj, teren na kome se, ne bez istorijskog razloga, opipljivo sumnja u namere naoružanih organa vlasti.

Novembra 1985. godine, obeležavajući studentski protest protiv vojne hunte, policajac je u Eksarhiji ubio 15-godišnjeg Mihalisa Kaledzasa. Razgnevljena omladina i anarhisti ekstremno levih opredeljenja mesecima su vodili ulične bitke sa policijom. Od tada do danas grčke službe bezbednosti sa teskobom se pripremaju za svaki 17. novembar. Žitelji Eksarhije su ove jeseni pred jubilej 17. novembra bili posebno uznemireni, o čemu svedoči prigodni iscrpan izveštaj magazina „Atens plus”.

„U poslednjih nekoliko decenija anarhisti su se ustoličili u Eksarhiji, preuzeli zakon u svoje ruke, proterujući istovremeno odatle i narkomane i policajce. Na ulazu u Eksarhiju jasno stoji natpis: „Narkosi i policajci – napolje!”... Eksarhijom redovno špartaju teško naoružane antiterorističke patrole koje se na volšebni način ne mešaju u svakodnevni život okruženja... Eksarhija je napeta i bruji nezadovoljstvom...” opisuje novembarski uvodnik magazina „Atens plus”.

Da li je državni vrh Grčke čitao novinarsko upozorenje ovog magazina?

Zvanična Atina tek će odgovarati na pitanje – otkuda su mase maskirane mladeži sa toliko strasti pljačkale i palile najluksuznije atinske hotele, zgrade državnih ministarstava, uglednih banaka, tržnih centara zvučnog imena... od dana kad je ubijen 15-godišnji Aleksandros Grigoropulos?

Predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju od 1. januara 2009. godine, Grčka je sebi i svetu dužna novovekovni odgovor o poreklu najnovijeg izliva anarhizma i narodnog nezadovoljstva.

Tanja Vujić