Егејска побуна прозива власт

Голобради Александрос Григоропулос није имао шансе: полицијски метак прострелио је срце 15-годишњег средњошколца, зарио се у 10. кичмени пршљен и прекратио млади живот усред бунтовног атинског предграђа Ексархија у суботу 6. децембра.

Између трагичног инцидента у предграђу познатијем као „Анархистички гето” и Григоропулосове сахране јуче у Атини, Грчка је „постала поприште највећег уличног излива народног незадовољства од посете америчког председника Била Клинтона Атини 1999. године”, оценила је агенција Блумберг.

Државна истрага о околностима под којима су двојица полицајаца изашла из патролног возила усред Ексархије, пошто их је тридесетак клинаца гађало камењем, исукала оружје и запуцала... тек ће саопштити шта се тачно догодило усред боемског предграђа које деценијама има дубоку аверзију према наоружаним органима реда.

У модерној историји Грчке, предграђе Ексархија – сплет уских улица између снобовског Колонакија, народске Омоније и слободарског Универзитета „Политехнио” – има контроверзни и готово митски рејтинг.

Наиме, пре 35 година, студенти атинског „Политехнија” организовали су масовну побуну против ондашње грчке војне хунте, забарикадирали се на „Политехнику” и позвали народ на рушење репресивног режима.

Успаничени генерали послали су 17. новембра 1973. године тенкове на студенте у опкољени „Политехнио” – независна истрага пронашла је тада у близини Универзитета надомак Ексархије најмање 24 прегажена леша. Крваво угушени студентски протест у Ексархији 1973. године довео је до укидања хунте 1974. године и увођења цивилне, републиканске управе у Грчкој. Од тог доба грчкој полицији је законом забрањен улазак на грчке универзитете, док је „17. новембар” постао школски празник у Грчкој, али и име злогласне тајанствене анархо-терористичке организације која је годинама дејствовала против свих симбола капитализма и америчког утицаја у Грчкој.

Ексархија је у међувремену постала и остала синоним колевке младалачког и анархистичког незадовољства у Грчкој, терен на коме се, не без историјског разлога, опипљиво сумња у намере наоружаних органа власти.

Новембра 1985. године, обележавајући студентски протест против војне хунте, полицајац је у Ексархији убио 15-годишњег Михалиса Каледзаса. Разгневљена омладина и анархисти екстремно левих опредељења месецима су водили уличне битке са полицијом. Од тада до данас грчке службе безбедности са тескобом се припремају за сваки 17. новембар. Житељи Ексархије су ове јесени пред јубилеј 17. новембра били посебно узнемирени, о чему сведочи пригодни исцрпан извештај магазина „Атенс плус”.

„У последњих неколико деценија анархисти су се устоличили у Ексархији, преузели закон у своје руке, протерујући истовремено одатле и наркомане и полицајце. На улазу у Ексархију јасно стоји натпис: „Наркоси и полицајци – напоље!”... Ексархијом редовно шпартају тешко наоружане антитерористичке патроле које се на волшебни начин не мешају у свакодневни живот окружења... Ексархија је напета и бруји незадовољством...” описује новембарски уводник магазина „Атенс плус”.

Да ли је државни врх Грчке читао новинарско упозорење овог магазина?

Званична Атина тек ће одговарати на питање – откуда су масе маскиране младежи са толико страсти пљачкале и палиле најлуксузније атинске хотеле, зграде државних министарстава, угледних банака, тржних центара звучног имена... од дана кад је убијен 15-годишњи Александрос Григоропулос?

Председавајући Организације за европску безбедност и сарадњу од 1. јануара 2009. године, Грчка је себи и свету дужна нововековни одговор о пореклу најновијег излива анархизма и народног незадовољства.

Тања Вујић