Tražimo zamenu za kapitalizam

Američki finansijski sistem se nije pokazao kao uspešan. To je imalo veoma negativne efekte na ceo svet, a kriza kapitalizma se raširila Evropom, istakao je sinoć, na početku konferencije za novinare, Džozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, koji je povodom desetogodišnjice poslovanja „Delta Đeneralija” posetio Srbiju. Zbog ovog priznanja, trenutno najcitiraniji ekonomista na svetu i ugledni profesor Kolumbija univerziteta u Njujorku imenovan je za šefa novoformirane komisije za rešavanje svetske finansijske krize pri Ujedinjenim nacijama.

Na pitanje „Politike” kako iz te pozicije vidi u kom će se pravcu transformisati kapitalistički sistem, Štiglic odgovara:

– Rešenje tražimo odmah! Postoji određena rasprava oko stvaranja novog finansijskog sistema. Činjenica je da je Amerika loše vodila svoju politiku i sad ceo svet zbog toga ima problema. Ako je kapitalizam neka vrsta mreže, onda je jasno da, kada se javi problem u jednom njenom delu, onda pada ceo sistem. U svakoj igri postoji sudija i pravila igre. Čim nema pravila, nema više ni igre. Potrebna je dobra, stabilna finansijska mreža da bi se započeo novi sistem reforme, da bi se promenio način upravljanja – istakao je on.

A na pitanje kako ova promena sistema može da se odrazi na Srbiju, Štiglic odgovara da naša zemlja trenutno prelazi sa socijalističkog na tržišni sistem, a da, s druge strane, Amerika prelazi sa kapitalizma na neki čudan socijalistički sistem. Otvoreno govori i o tome da nikada nije ni bilo čistog kapitalizma bez državne intervencije.

– I Bušova administracija pružala je veliku podršku proizvođačima čelika, na primer, davala je subvencije poljoprivrednicima, pružala finansijsku pomoć siromašnima – napominje Štiglic, koji je tokom predizborne kampanje u Americi bio savetnik Baraka Obame. 

Prema njegovim rečima, trenutno postoje razlike i konflikti između Volstrita, dakle onoga što čini finansijski sistem, i „mejn strita”, što zapravo predstavlja realnu ekonomiju.

– Volstrit je svojim merama doprineo da privreda lošije posluje. Zbog toga se javio i određeni bes sa druge strane – napominje on.

Iako je Džozef Štiglic potpredsednik Svetske banke, ne libi se da kritikuje međunarodne finansijske institucije. Ovoga puta spomenuo je greške u vođenju politike Međunarodnog monetarnog fonda, naročito prema malim zemljama.

– Praksa je pokazala da Srbija nije imala neke preterane koristi od sklapanja „stend baj” aranžmana sa ovom finansijskom institucijom. Pre i posle tog perioda, nisu se pokazale neke velike razlike u ekonomiji. Pogrešnu politiku vode i centralne banke koje se uglavnom fokusiraju na inflaciju i tako usporavaju ekonomiju. Kad previše pritisnu privredu, onda moraju da dodaju gas. Sada svi plaćamo cenu te pogrešno postavljene analize – dodaje.

Autor 16 knjiga iz oblasti ekonomije održao je predavanje prisutnim državnim zvaničnicima, među kojima su bili Božidar Đelić, potpredsednik vlade, Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, i Tomica Milosavljević, ministar zdravlja. U publici su se našli i najugledniji srpski biznismeni i ekonomisti.

„Nemam za vas lepe vesti”, reči su kojima je svoje izlaganje započeo ovaj nobelovac.

– Glavni deo američke ekonomije je praktično uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije. Sjedinjene Američke Države „izvezle” su recesiju u ceo svet – kazao je Štiglic.

Krizi su, prema njegovoj oceni, kumovale velika potrošnja i rizični stambeni krediti. Kao rezultat toga, opala je stopa štednje, na hiljade ljudi dnevno u Americi gubi krov nad glavom, a, po nekim procenama, do kraja godine bez posla će ostati 2,5 miliona ljudi. Privreda će, kaže, i dalje slabiti, a investicija će biti sve manje. U drugoj polovini ove godine, zbog pada dolara, izvoz je održavao američku ekonomiju. Sad dolar počinje da jača, što će dodatno ugroziti ceo sistem, procenjuje on. Recesija će se širiti prvo prema Kini i Indiji, ali će indirektno udariti i na zemlje Balkana.

Inače, Štiglic je bio gost „Delta Đeneralija”, osiguravajuće kuće koja je juče slavila 10 godina poslovanja. Tim povodom Nebojša Divljan, generalni direktor, istakao je da do kraja godine očekuje godišnju premiju od 8,4 milijarde dinara, što predstavlja rast od 33 odsto u odnosu na lane.

A. Nikolić