Тражимо замену за капитализам

Амерички финансијски систем се није показао као успешан. То је имало веома негативне ефекте на цео свет, а криза капитализма се раширила Европом, истакао је синоћ, на почетку конференције за новинаре, Џозеф Штиглиц, добитник Нобелове награде за економију, који је поводом десетогодишњице пословања „Делта Ђенералија” посетио Србију. Због овог признања, тренутно најцитиранији економиста на свету и угледни професор Колумбија универзитета у Њујорку именован је за шефа новоформиране комисије за решавање светске финансијске кризе при Уједињеним нацијама.

На питање „Политике” како из те позиције види у ком ће се правцу трансформисати капиталистички систем, Штиглиц одговара:

– Решење тражимо одмах! Постоји одређена расправа око стварања новог финансијског система. Чињеница је да је Америка лоше водила своју политику и сад цео свет због тога има проблема. Ако је капитализам нека врста мреже, онда је јасно да, када се јави проблем у једном њеном делу, онда пада цео систем. У свакој игри постоји судија и правила игре. Чим нема правила, нема више ни игре. Потребна је добра, стабилна финансијска мрежа да би се започео нови систем реформе, да би се променио начин управљања – истакао је он.

А на питање како ова промена система може да се одрази на Србију, Штиглиц одговара да наша земља тренутно прелази са социјалистичког на тржишни систем, а да, с друге стране, Америка прелази са капитализма на неки чудан социјалистички систем. Отворено говори и о томе да никада није ни било чистог капитализма без државне интервенције.

– И Бушова администрација пружала је велику подршку произвођачима челика, на пример, давала је субвенције пољопривредницима, пружала финансијску помоћ сиромашнима – напомиње Штиглиц, који је током предизборне кампање у Америци био саветник Барака Обаме. 

Према његовим речима, тренутно постоје разлике и конфликти између Волстрита, дакле онога што чини финансијски систем, и „мејн стрита”, што заправо представља реалну економију.

– Волстрит је својим мерама допринео да привреда лошије послује. Због тога се јавио и одређени бес са друге стране – напомиње он.

Иако је Џозеф Штиглиц потпредседник Светске банке, не либи се да критикује међународне финансијске институције. Овога пута споменуо је грешке у вођењу политике Међународног монетарног фонда, нарочито према малим земљама.

– Пракса је показала да Србија није имала неке претеране користи од склапања „стенд бај” аранжмана са овом финансијском институцијом. Пре и после тог периода, нису се показале неке велике разлике у економији. Погрешну политику воде и централне банке које се углавном фокусирају на инфлацију и тако успоравају економију. Кад превише притисну привреду, онда морају да додају гас. Сада сви плаћамо цену те погрешно постављене анализе – додаје.

Аутор 16 књига из области економије одржао је предавање присутним државним званичницима, међу којима су били Божидар Ђелић, потпредседник владе, Слободан Милосављевић, министар трговине, и Томица Милосављевић, министар здравља. У публици су се нашли и најугледнији српски бизнисмени и економисти.

„Немам за вас лепе вести”, речи су којима је своје излагање започео овај нобеловац.

– Главни део америчке економије је практично уништен, страдао је центар глобалне светске економије. Сједињене Америчке Државе „извезле” су рецесију у цео свет – казао је Штиглиц.

Кризи су, према његовој оцени, кумовале велика потрошња и ризични стамбени кредити. Као резултат тога, опала је стопа штедње, на хиљаде људи дневно у Америци губи кров над главом, а, по неким проценама, до краја године без посла ће остати 2,5 милиона људи. Привреда ће, каже, и даље слабити, а инвестиција ће бити све мање. У другој половини ове године, због пада долара, извоз је одржавао америчку економију. Сад долар почиње да јача, што ће додатно угрозити цео систем, процењује он. Рецесија ће се ширити прво према Кини и Индији, али ће индиректно ударити и на земље Балкана.

Иначе, Штиглиц је био гост „Делта Ђенералија”, осигуравајуће куће која је јуче славила 10 година пословања. Тим поводом Небојша Дивљан, генерални директор, истакао је да до краја године очекује годишњу премију од 8,4 милијарде динара, што представља раст од 33 одсто у односу на лане.

А. Николић