Hotel kojeg nema

Pre tri godine opština Majdanpek izazvala je pravu buru prodajom zemljišta najlepšeg dela parka u Donjem Milanovcu radi izgradnje hotela. To je potez od spomenika borcima iz Drugog svetskog rata, preko dečijeg vrtića, terena za male sportove, sve do bivše karaule, aktuelne zgrade Pogranične policije. Blizu hektar zemljišta do same obale Dunava. To je izazvalo različito raspoloženje ionako malobrojnih građana, koji su posle propadanja tri fabrike i zemljoradničke zadruge ostali bez izvora egzistencije i uglavnom krenuli trbuhom za kruhom. S druge strane, oni protiv, argumentovano su iznosili svoje stavove, pominjući pre svega narušavanje urbanističkog rešenja još od preseljenja, smanjenje parkovske površine i očuvanje i zaštitu životne sredine.

Opština je učinila svoje, prodala zemlju po nepoznatim cenama. Prvi kupac je tu prenamenjenu svojinu prodao drugom pravnom licu.

Površina je namenski prodata za izgradnju hotela. Čak je dato i ime hotelu – „Vodena vila” – i izvršena promocija. Time je predsednik opštine ispunio zadatak i obećanje dato predsedniku republike o zapošljavanju više od 60 ljudi u tom novoizgrađenom superluksuznom objektu.

Samo od tada – ništa. Nema hotela, park propada i nije nam poznato da li je kupac i u kojem roku u obavezi da završi objekat. Ima li opština obavezu da kupcu oduzme prodatu zemlju ukoliko ne ispuni i ne realizuje svoje obaveze.

Zato apelujem na nadležne državne institucije i na lokalnu samoupravu da adekvatno reaguju i informišu građane o svojim potezima. To im je i zakonska obaveza, pa očekujemo da se nadležni vrlo brzo oglase.

Siniša Stojčić,

Beograd/ Donji Milanovac