Хотел којег нема

Пре три године општина Мајданпек изазвала је праву буру продајом земљишта најлепшег дела парка у Доњем Милановцу ради изградње хотела. То је потез од споменика борцима из Другог светског рата, преко дечијег вртића, терена за мале спортове, све до бивше карауле, актуелне зграде Пограничне полиције. Близу хектар земљишта до саме обале Дунава. То је изазвало различито расположење ионако малобројних грађана, који су после пропадања три фабрике и земљорадничке задруге остали без извора егзистенције и углавном кренули трбухом за крухом. С друге стране, они против, аргументовано су износили своје ставове, помињући пре свега нарушавање урбанистичког решења још од пресељења, смањење парковске површине и очување и заштиту животне средине.

Општина је учинила своје, продала земљу по непознатим ценама. Први купац је ту пренамењену својину продао другом правном лицу.

Површина је наменски продата за изградњу хотела. Чак је дато и име хотелу – „Водена вила” – и извршена промоција. Тиме је председник општине испунио задатак и обећање дато председнику републике о запошљавању више од 60 људи у том новоизграђеном суперлуксузном објекту.

Само од тада – ништа. Нема хотела, парк пропада и није нам познато да ли је купац и у којем року у обавези да заврши објекат. Има ли општина обавезу да купцу одузме продату земљу уколико не испуни и не реализује своје обавезе.

Зато апелујем на надлежне државне институције и на локалну самоуправу да адекватно реагују и информишу грађане о својим потезима. То им је и законска обавеза, па очекујемо да се надлежни врло брзо огласе.

Синиша Стојчић,

Београд/ Доњи Милановац