Поново реконструисан парк у Доњем Милановцу

Потписник ових редова више пута се у рубрици Међу нама оглашавао у вези с реконструкцијом парка у Доњем Милановцу, којој се успротивио нарочито због бесомучне сече предивних топола, симбола Доњег Милановца од пресељења града. И због промене урбанистичког плана у којем је саграђена и улица за моторна возила, и простор поред полицијске станице у којем се зида зграда, како кажу, Пограничне полиције. Тим потезом првобитном парку је одузето више од пола парковске површине.

Ипак, парк је реконструисан, други пут у последњих пет година. Како изгледа, свако ће проценити према субјективном осећају, али је евидентно да ниједно дрво није аутохтоно с подручја националног парка, са чијим се стручњацима општина Мајданпек као инвеститор могла консултовати, али није. Да јесте, не би цео парк био засађен биљем из Азије и неких далеких земаља, што је питање не само естетског аспекта, већ и суштинско – колико оно може да егзистира као неаутохтоно за наше климатске услове.

Плочице постављене на стазама за шеталиште су у неодређеној нијанси наранџасто-љубичасте с делом беле боје и сматрам да се уопште не уклапају.

У централном делу постављена је, или задржана, фигура мамута. Доњи Милановац је мали градић с богатим историјским наслеђем. У њему су рођени Старина Новак, капетан Миша Анастасијевић, капетан Тенка, а војводовао је и Миленко Стојковић. А мамут је могао да се измести у део дечијег вртића.

У том склопу постављена су и два нова пристана, за које сматрам да су непотребни. Онај стари је могао да се освежи и да послужи намени – пристајању страних крузера, јер Србија нема своју „белу” путничку флоту. Изградња два нова је бацање пара, поготово кад Милановац има милион нерешених проблема. А тиме се узима и део Дунава.

Поменуо бих и предуго трајање реконструкције главне улице, у којој су такође пре десетак година замењене плочице и постављено дрвеће које није ни стигло да се развије јер је посечено и замењено другим.

Волео бих да неко од надлежних одговори зашто.

Чему то расипање у условима када су у Доњем Милановцу угашене три фабрике и Земљорадничка задруга, када и хотел „Лепенски вир” отежано послује и људи масовно одлазе трбухом за крухом.

Доњи Милановац је прелеп градић, његов туристички потенцијал је велики, али сматрам да задужени за ову привредну грану немају реалну визију његовог развоја.

Синиша Стојчић,
Доњи Милановац/Београд