Кеј и марина у Доњем Милановцу већ три године чекају санацију

Олујни ветар је 24. фебруара, пре тачно три године, урушио скоро половину градског кеја и марину у Доњем Милановцу. О томе сам више пута писао, подсећајући одговорне да је санација неопходна што пре. Чини се узалуд, јер осим набацаног камења премазаног танким слојем малтера, ништа битније није учињено. Јесу ли то надлежни дигли руке од Доњег Милановца, прелепог градића, седишта Националног парка „Ђердап”.

Општини Мајданпек су изгледа приоритетнији радови на реконструкцији парка и изградњи улице с кружним током. Сву постојећу механизацију једне приватне фирме усмерили су на избацивање шута, на сечу стабла. Посечене су тополе старе пола века, на „демонтажи” постојећег парка, који је, узгред, у последњих неколико година више пута саниран и реконструисан. Оно што је евидентно и што „боде очи” јесте то где су тај шут, корење и остали материјал депоновали. Направили су неколико депонија и избацују материјал у трећој градској зони. Код Бубрега, Старог фудбалског стадиона и око њега, а све у првој зони заштите Геопарка „Ђердап”. Да ли ће и шта ће даље, грађани могу само да наслућују.

Постоји ли орган који сме и може да их контролише? Сва та питања остаће само само слово на папиру ако се нешто заиста не учини.

Никада у својој историји Доњи Милановац није имао мањи број становника, што је последица пропасти три фабрике и земљорадничке задруге.

Околина Доњег Милановца богата је шумом и водом. Зато је пропадање Дрвне индустрије „Пореч” случај за себе, као да је то неко с намером изазвао. Поготово што се види и осећа све интензивнији транспорт огревног дрвета, сировинске базе из овог краја.

Након што је остао без фабрика поставља се питање опстанка Доњег Милановца, а неопходна је и санација градског кеја, јер он штити плато града од воде и евентуалних олујних таласа.

Превише је проблема за једно мало место. А Доњи Милановац је толико леп да заслужује праву бригу.

Синиша Стојчић,
Доњи Милановац