Nova laboratorija izgrađena je po najvišim standardima

Branka Vasiljević

Pre šesnaest godina osnovano je Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije”, čiji je zadatak upravljanje i održavanje nuklearnih objekata u našoj zemlji. U sastavu ovog preduzeća nalazi se specijalna laboratorija koja je zbog specifičnih poslova kojima se bavi jedinstvena u Srbiji, ali i u regionu. Među uređajima kojima raspolaže nalazi se i onaj kojim bi se, u slučaju velikih akcidenata na nuklearnim objektima u okruženju, mogla izvršiti i kontrola kontaminacije stanovništva.

Jedna od delatnosti „Nuklearnih objekata” je i prerada radioaktivnog otpada, a prema rečima Dalibora Arbutine, direktora ovog preduzeća, na jesen bi u rad mogao da bude pušten pogon za ovu namenu. Njegovom primenom smanjile bi se i količine uskladištenog radioaktivnog otpada, posebno onog zaostalog još iz doba stare Jugoslavije.

Šta je sve pod nadležnošću „Nuklearnih objekata Srbije”? Da li je pod vašom nadležnošću i nuklearni institut u Vinči?

Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije” Beograd osnovano je u sklopu planskog rešavanja problematike upravljanja nuklearnim objektima u našoj zemlji, kao delatnosti od opšteg interesa, odlukom Vlade Republike Srbije 2009. Osnivačkim aktom uređeno je da naše preduzeće preuzima na upravljanje nuklearne objekte od Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, ali i ona zdanja važna za obezbeđenje nuklearne sigurnosti i bezbednosti tih objekata i nuklearnih materijala. Institut „Vinča” i mi delimo zajedničku lokaciju i imamo istu poslovnu adresu, ali različite delatnosti. Institut za nuklearne nauke „Vinča” je institut od nacionalnog značaja kao multidisciplanarna naučna ustanova, u nadležnosti Ministarstva za nauku, tehnološki razvoj i inovacije. A mi upravljamo nuklearnim objektima koji se nalaze u Vinči, a koje je do 2009. koristio institut i čija se sanacija, zbog zastarelosti i tehnološke prevaziđenosti, očekuje u narednom periodu. To predstavlja jedan od glavnih poslovnih ciljeva našeg preduzeća. Zbog prirode nuklearnih objekata i rizika koji oni potencijalno nose, neke od delatnosti našeg preduzeća odnose se na celu lokaciju, kao što je na primer obezbeđenje nuklearne bezbednosti. Osnivačkim aktom je uređeno i da mi preuzimamo na upravljanje od Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina objekte hidrometalurškog postrojenja u Gabrovnici kod Kalne, Knjaževac.

Da li je vaša institucija krovna kada je reč o obaveštavanju u slučaju radioaktivnog zračenja i kako se aktivira sistem informisanja u slučaju da do zračenja dođe?

Naše preduzeće ima uspostavljen sistem za ranu najavu vanrednog događaja koji se sastoji od mreže odgovarajućih mernih uređaja koji imaju mogućnost daljinskog očitavanja i praćenja. Time smo u mogućnosti da u realnom vremenu pratimo radijacionu situaciju u okolini nuklearnih objekata kojim upravljamo. Zakonom smo obavezni da u slučaju otkrivanja povećanja nivoa zračenja, odnosno u slučaju sumnje na pojavu vanrednog događaja o tome obavestimo nacionalno regulatorno telo. Naš sistem je aktivan, tehnički modernizovan, i do sada nije zabeležen nijedan događaj povećanja nivoa zračenja iznad očekivanih fluktuacija u prirodi.

Dokle se stiglo sa realizacijom projekta Evropske unije u unapređenju nuklearne bezbednosti Srbije?

Projekat unapređenja mera nuklearne bezbednosti u Republici Srbiji potpisan je 27. juna 2023. u saradnji našeg preduzeća sa Evropskom komisijom i Naučno-tehnološkim centrom iz Ukrajine. Ovaj projekat, vrednosti 2,43 miliona evra, u potpunosti je finansirala Evropska unija. Tim sredstvima oformljena je moderna laboratorija za nuklearnu forenziku koja omogućava identifikacije i merenja nuklearnih i drugih materijala. Nabavljena oprema se odnosi na merne uređaje, ali i na unapređenje kapaciteta za transport i skladištenje nuklearnog materijala.

Po čemu se ova laboratorija izdvaja od ostalih u našoj zemlji i u regionu?

Laboratorija za ispitivanje je akreditovana u skladu sa najvišim standardima, a njeni kapaciteti su unapređeni i kroz međunarodne donatorske projekte Evropske unije, Međunarodne agencije za atomsku energiju i Vlade SAD. Laboratorija ima nekoliko specifičnih karakteristika, jedinstvenih u regionu i našoj zemlji, od kojih su dve najznačajnije. Jedna se odnosi na mogućnost merenja aktivnosti celog tela, što je od značaja u slučaju akcidenta. U uslovima rada u nuklearnim objektima može doći do greške ili proboja zaštitne opreme i unosa radioaktivnog materijala u telo. Oprema koju imamo omogućiće bržu i precizniju procenu nivoa izlaganja naših zaposlenih. U slučaju velikih akcidenata na nuklearnim objektima u okruženju, ukoliko bi došlo do kontaminacije životne sredine, uređaj bi mogao da se koristi i za kontrolu izlaganja stanovništva.

Druga specifičnost se odnosi na nuklearnu forenziku. Mi imamo jedinstvenu opremu i kadrovske kapacitete za identifikaciju i određivanje vrste, izotopskog sadržaja i aktivnosti nuklearnog materijala. Ta mogućnost podiže kapacitete zemlje u otkrivanju i sprečavanju ilegalnog prometa radioaktivnog i nuklearnog materijala, kako na granicama, tako i u unutrašnjem prometu.

Da li je vaša institucija jedina nadležna za skladištenje radioaktivnog otpada u zemlji? Da li se kod nas skladišti samo otpad iz Srbije ili i iz regiona?

Naše preduzeće jedina je nadležna institucija za skladištenje radioaktivnog otpada u zemlji. Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti uređeno je da je zabranjen uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Srbije. Takva odredba je postojala u zakonu koji reguliše ovu oblast i ranije. To znači da se u novim objektima za skladištenje, koji su otpočeli sa radom 2011. nalazi isključivo otpad iz Srbije. Ali kako smo mi 2009. preuzeli na upravljanje sve objekte Instituta „Vinča” u kojima se skladištio radioaktivni otpad i kako je institut do raspada prethodne Jugoslavije (SFRJ) bio jedina ustanova za skladištenje otpada, u starim hangarima H1 i H2 nalazi se manji broj izvora iz bivših republika Jugoslavije.

Koliko imate objekata sa skladištenje ove vrste otpada?

Postoje tri hangara (H1, H2 i H3), dva skladišta (objekat za bezbedno skladištenje – BS i spremište za radioaktivni otpad H0) kao i jedan „radijumski” bunker za skladištenje čvrstog radioaktivnog otpada. Ali nisu svi u pogonu. Jedan broj njih je zatvoren u očekivanju dekomisije (razgradnje). Samo novoizgrađeni objekti: hangar H3 sa skladištem H0 za skladištenje čvrstog srednje i nisko aktivnog radioaktivnog otpada i bezbedno skladište za skladištenje iskorišćenih zatvorenih jakih izvora jonizujućih zračenja BS, koriste se za prijem i skladištenje radioaktivnog otpada u skladu sa dobijenim licencama. Objekti su izgrađeni, koriste se i održavaju u skladu sa savremenim međunarodnim standardima sigurnosti i bezbednosti. Preostala dva hangara, H1 i H2 popunjena su i zatvorena, i nalaze se u pripremnim aktivnostima za otpočinjanje njihove dekomisije, saglasno odgovarajućim odlukama vlade. Zaštita radijumskog bunkera je 1999. dodatno ojačana betonskim sarkofagom i slojem zemlje. Njegova sanacija i kondicioniranje radijuma koji se u njemu nalazi se planira čim se obezbede sredstva za tu aktivnost.

Zna li se okvirno koliko tog materijala je uskladišteno?

Koristimo namenski softver za evidenciju uskladištenog radioaktivnog otpada i redovno regulatornom telu dostavljamo aktuelne informacije o inventaru uskladištenog radioaktivnog otpada. Naša zemlja je 2017. potpisala i ratifikovala konvenciju Međunarodne agencije za atomsku energiju koja se odnosi na sigurnost upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom. Deo tzv. nacionalnog izveštaja, po ovoj konvenciji, koji se periodično dostavlja agenciji je i „popis radioaktivnog otpada”. Za radioaktivni otpad, uskladišten u novim objektima H3 i BS, poznate su sve informacije o vrsti, količini, aktivnosti, poreklu otpada i identifikaciji i lokaciji u hangaru. Informacije koje se odnose na istorijski otpad su okvirno poznate, a odnose se na vrstu otpada i procenjene količine i aktivnosti.

Postoji li procedura kojom se pojedini radioaktivni materijali mogu neutralisati?

Kada se govori o nuklearnim elektranama i perspektivi njihovog korišćenja, kao glavni problem ističe se pitanje rešavanja generisanog radioaktivnog otpada. Da postoji takvo rešenje, to bi značajno doprinelo širenju nuklearnih elektrana kao globalnom rešenju za smanjenje emisije ugljen-dioksida. Danas ne postoji komercijalno poznata tehnika za neutralizaciju radioaktivnog otpada. Postoje od devedesetih pokušaji, na istraživačkom nivou, i odnose se na takozvanu transmutaciju. Taj proces, pojednostavljeno rečeno, podrazumeva da se posle izdvajanja izotopa uranijuma i plutonijuma iz isluženog goriva (što čini oko 95 odsto isluženog goriva, i što može u ponovnu upotrebu), preostala smeša u kontrolisanim uslovima ozrači visokoenergetskim protonima ili neutronima. Na taj način izotopi se mogu prevesti u stabilne forme ili izotope sa kraćim periodom poluraspada. Pilot-postrojenja za postupak transmutacije počela su sa radom u Japanu i Belgiji.

Drugi istraživački pokušaj neutralizacije radioaktivnog otpada odnose se na primenu različitih vrsta mikroorganizama. Ali trenutno nijedna od metoda za neutralizaciju radioaktivnog otpada nije u komercijalnoj upotrebi.

Da li se „Nuklearni objekti Srbije” bave preradom radioaktivnog otpada?

U završnoj su fazi pripreme za puštanje u pogon postrojenja za preradu radioaktivnog otpada. Objekat je isprojektovan, adaptiran i opremljen i sad je u toku probni rad. Sve ove aktivnosti su obavljane u saradnji sa ekspertima Međunarodne agencije za atomsku energiju i uz finansijsku pomoć Evropske komisije i agencije i naravno naše vlade. U objektu će se odvijati prerada radioaktivnog otpada i kondicioniranje (prepakivanje i hermetizovanje) isluženih izvora jonizujućih zračenja kako bi se široke klase radioaktivnog otpadnog materijala prevele u forme kojima se kasnije može rukovati (transport, skladištenje i konačno odlaganje). Glavni ciljevi procesa prerade su smanjenje zapremine radioaktivnog otpada i potencijalne opasnosti od širenja kontaminacije iz otpada. Njegovim prevođenjem u stabilne čvrste forme obezbeđuje se imobilizacija i hermetičnost pakovanja otpada. Planira se da postrojenje počne sa operativnim radom u četvrtom kvartalu ove godine. Time bi se omogućilo i otpočinjanje procesa sanacije istorijskog otpada u starim hangarima H1 i H2 do njihove konačne dekomisije.

Sprečavanje kontaminacije životne sredine

Delatnost „Nuklearnih objekata Srbije” obuhvata upravljanje i održavanje nuklearnih objekata u našoj zemlji i odnosi se, između ostalog, i na ove poslove: preduzimanje mera radijacione i nuklearne sigurnosti na lokaciji nuklearnih objekata u skladu sa zakonom (operativna radijaciona dozimetrija, sistem kvaliteta, dekontaminacija ljudi, radne i životne sredine, sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini na lokaciji nuklearnih objekata, merenje interne radioaktivnosti, medicinski tretman profesionalno izloženih lica), upravljanje radioaktivnim otpadom, obavljanje delatnosti kako bi se obezbedilo sigurno korišćenje izvora jonizujućih zračenja, kao i promet izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala, Među njihovim zaduženjima su i mere za sprečavanje da radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju životne sredine, obezbeđivanje fizičke zaštite, protivpožarne zaštite i drugih mera bezbednosti nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada, uključujući i mere bezbednosti u toku transporta nuklearnog materijala, kao i dekontaminacija radne i životne sredine, humana dekontaminacija i zaštita od nejonizujućeg zračenja.