Petrov: Dragi studenti, budimo ljudi!

Profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, Vladan Petrov, obišao je studente koji žele da uče u Pionirskom parku. Njegovo obraćanje studentima prenosimo u celosti:

„Čovek se neretko suočava sa nekim pitanjima životnog smisla. Ko sam ja? Ko smo mi? Kakvo je mesto u kom živimo ili trenutno prebivamo? Ovo posebno u osetljivom, onom zaustavnom vremenu u kojem jaki pozivaju na mir, bezbednost, toleranciju, a slabi haotično i ostrašćeno podstiču ili izazivaju nasilje, nesigurnost i nepoverenje. Prvi su za čvršće jedinstvo, drugi za još veće podele. Tako ovi drugi govore o vama, studentima okupljenim u Pionirskom parku, da ste „kontra-studenti“, „ćaci“, „aktivisti vladajuće partije“  i sl. Odriču vam, sa pozicija samoproklamovanog vrhovnog žreca društvenog i svakog drugog morala, karakter studenata i obesmišljavaju vaš najlegitimniji mogući apel: da vam se omogući da učite. I nije reč samo o uskraćivanju vašeg ustavnog prava na obrazovanje, već i o temeljnoj vrednosti na kojoj počiva naš ustavni i društveni poredak i svaki onaj sagrađen na opštim civilizacijskim tekovinama i principima. Reč je pre svega o ostvarivanju i zaštiti ljudskog dostojanstva i pravu na slobodan razvoj ličnosti. Zalaganje za vladavinu prava, koja se zasniva na neotuđivim ljudskim pravima nemoguće je bez uvažavanja svrhe njihovih jemstava. Ta jemstva „služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca  u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu“, naveo je profesor Petrov.

„Ako je nesporno da plenumi kao oblici vršenja neposredne demokratije nisu u skladu sa Ustavom i zakonom, onda je neprihvatljivo podržavati i promovisati bilo kakve podele među studentima. Nema i ne sme biti podele na studente u plenumu i na one koji to nisu. Svi studenti su pravno jednaki i svi imaju ista prava i obaveze. Studenti, prirodno, imaju različit pogled na svet, različita mišljenja i stavove, što treba podržavati, artikulisati i usmeravati. To je moguće činiti jedino kroz legitimne i legalne institucije. To je i sveta dužnost nastavničkog, odnosno profesorskog poziva. Uostalom, jedinstvo u različitostima je osnovna vrednost svakog pluralističkog i demokratskog društva. Prema tome, zadatak je profesora da obrazuju studente u takvom duhu, a ne da ih svrstavaju i dele prema nelegalnim i nelegitimnim kriterijumima „za“ ili „protiv“ plenuma.

Zato sam i ja profesor svih studenata. I zato nemam pravo da se njih odreknem, a ponajviše onih koji se sa mojim stavovima duboko ne slažu ili im se u datom trenutku čini da je to tako. Zato sam danas ovde, a zato sam odavno spreman da odem i u plenume, iako ih ne mogu smatrati legalnim, a dobrim delom i legitimnim. I ovde su studenti. I tamo su studenti. I to što, možda, i ovde i tamo ima i nekih koji nisu studenti, to vama ovde i njima tamo ne odriče karakter studenata. A šta je primarni zadatak svakog studenta? Da uči i da stiče visoko obrazovanje. Ako je njegov zadatak da se bavi politikom, onda on ili prestaje da bude student ili ostaje student, ali tada postaje politički aktivista i dužan je da jasno razdvoji politički angažman od studiranja. Studentima je mesto na univerzitetu, a političarima izvan njega. To važi i za profesore. To, međutim, što ste vi trenutno ovde, a i ja kao profesor ovde s vama, posledica je izopačavanja osnovnih univerzitetskih principa i vrednosti, kao i same suštine autonomije univerziteta. Naša je dužnost da se pravom smislu visokog obrazovanja što pre vratimo”, dodao je Petrov.

„Zameraju vam i što ste se okupili u skladu sa Ustavom i zakonom, legitimno i legalno, baš ovde, u Pionirskom parku, ispred predsedništva, odnosno kako neki kažu ispred zgrade institucije koja je za vas i vaše zahteve „nenadležna“. Verujem da ćete se složiti sa mnom kada kažem da bismo i vi i ja bili srećniji da smo sada na našim fakultetima, u amfiteatrima i slušaonicama. Da radimo svoj posao. Nažalost, nismo, a uveren sam da ćemo uskoro biti.

Mesto koje ste odabrali za okupljanje, međutim, sasvim je adekvatno. To je javni prostor u trouglu tri centralne institucije naše države. Niste vi samo ispred predsedništva. Vi ste, ne ometajući slobodu kretanja i odvijanje normalnog funkcionisanja života u gradu, odabrali i mesto ispred doma građana Srbije, ispred Narodne skupštine. To su dve državne institucije koje uživaju najviši demokratski legitimitet - Skupština, koja je najviše narodno predstavništvo i predsednik Republike, koji oličava državno jedinstvo. Naime, Skupština je narodno predstavništvo iako nije svaki građanin glasao na izborima, niti je svako poverio svoj glas partijama koje su ušle nakon izbora u parlament. Ona je narodno predstavništvo, jer je narod nosilac suverenosti i u tom smislu, on je nadstranački, donekle i nadpolitički entitet. Pogrešno mnogi razumeju ili (zlo)namerno tako predstavljaju kad kažu da predsednik Republike izražava državno jedinstvo i da je stoga predstavnik svih građana. Izražavati državno jedinstvo ne znači samo predstavljati sve građane. To, pre i iznad svega, znači oličavati državu, a Republika Srbija  je po našem ustavu: „  država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“.  Dakle, država je mnogo više od prostog zbira njenih građana. Ona je sistem određenih vrednosti koje odražavaju njen pravni, politički i kulturni identitet. Otuda, predsednik Republike koji izražava državno jedinstvo ne može da se svede na predstavnika svih građana, nego je i čovek koji je prvi ovlašćen od većine građana na izborima da za vreme svog mandata čuva državu i brani njeno dostojanstvo, spolja i iznutra. On jeste prvi zvaničnik države, onaj koga i međunarodna zajednica i svi relevantni činioci iznutra vide ili su dužni da vide kao instituciju koja oličava državu. Takva njegova pozicija i uloga daleko nadilazi konkretna ustavna ovlašćenja, što ni u kom slučaju ne znači da je i on sam iznad Ustava. Gotovo groteskno zvuče komentari onih koji mi i lično zameraju da predsednika Republike poistovećujem sa šefom države. Pitam ih: ko je šef države ako nije predsednik Republike? Svaka porodica mora imati glavu. Svaka država, koja mora biti velika porodica, svog poglavara, bio on nasledni monarh bio izabrani šef države, odnosno predsednik republike. Da li odricati predsedniku Republike svojstvo šefa države znači i poricati Republici Srbiji karakter suverene i nezavisne države, odnosno države uopšte?”, upitao je Petrov.

„Svakako, ako je predsednik Republike prvi po Ustavu pozvan da oličava državu, onda je prvi koji čuva Ustav i štiti vladavinu prava koja počiva na neotuđivim ljudskim pravima Ustavni sud. I to je treći „ugao“ trougla u kojem se vi ovih dana nalazite.

Da li se svakoj od navedenih državnih institucija može štošta zameriti? Naravno da može. To niko ne spori. Da li im se, ipak, zbog toga može odreći status najviših državnih institucija? Naravno da ne može. Da li se ispred njih može protestovati? Naravno da može. Mirno i u skladu sa Ustavom i zakonom. Da li se u njih može neovlašćeno ulaziti, odnosno upadati? Naravno da ne može. One se ne zauzimaju nasiljem, nego samo legalnim putem. Političke institucije na izborima, a Ustavni sud može se menjati u skladu sa pravom propisanim procedurama. Nasilje se ne može preobraziti u mir niti nepravo u pravo. Nelegitimni fakticitet ne može postati legitimni legalitet.

Na nelegitimni i nelegalni fakticitet ozbiljna pravna i demokratska država najpre odgovara tolerancijom, strpljenjem i pozivom na dijalog. Ipak, kad to pređe granice (ne)podnošljive tolerancije, kada nevini postanu žrtve, kada se traži da krivi postanu pravi, da se oni što krše prava drugih oslobađaju, a da bez dokazane krivice neki drugi odgovaraju, tada država mora da reaguje svim raspoloživim legitimnim i legalnim sredstvima. Tada jači, koji se u zaustavnom vremenu strpljivo branio, kreće u kontra-napad, jer to nije njegova volja, već vrhovna zapovest i dužnost”, poručio je Petrov.

„Ipak, na vama, danas studentima, a sutra ljudima koji će, verujem, odgovorno vršiti svoje poslove i funkcije, jeste da uporno pozivate na dijalog. I pošto nisam od onih profesora koji vole samo da apstraktno umuju i daju isprazne savete, nudim vam i tri konkretna predloga. Odmah javno pozovite rektora Univerziteta u Beogradu, ali i sve druge rektore i dekane koji se do sada nisu odazvali, da dođu da biste razgovarali o budućnosti vaših studija. Nemojte pitati za njegovu, odnosno njihove adrese, nemojte ih prozivati, to su vaši profesori. Odavde im uputite poziv časti i dostojanstva. Poziv koji se ne odbija. Javno pozovite i sve vaše kolege, ne samo one u plenumima, da se ujedinite bez obzira na različitosti. Studentski edikt predstavlja „mrtvo slovo na papiru“, ako nema pravog jedinstva studenata i profesora u primeni proklamovanih vrednosti. Pozovite ih rečima našeg velikog blaženopočivšeg patrijarha Pavla: „Mi smo studenti, budimo ljudi! Najzad, narednih dana, a naročito 15. marta, sklonite se, u svakom pogledu, a pre svega fizički, od svih političara i vama nepoznatih lica bez validnog indeksa. Znate vi ko je student, a ko je politikant ili potencijalni nasilnik. Time ćete postići dvostruku svrhu. Prvo, pomoći ćete našoj državi da obezbedi javni red i mir i sebe ćete zaštiti. Drugo, ogolićete politikantsku i nasilnu prirodu onih koje se mesecima zarad ostvarivanja svojih i tuđih političkih interesa kriju iza vas i mešaju sa vama. Oni ne smeju pobediti. Zbog Srbije. Svi studenti, ujedinjeni, moraju pobediti. Zbog Srbije! Uveren sam da će studenti biti dovoljno jaki za takvu jednu veliku pobedu i da ćete je proglasiti vrlo brzo zajedno! A onda da se hitro vratimo na fakultete i probamo zajedničkim snagama da nadoknadimo propuštene školske obaveze. Živeli studenti! Živela Srbija!”, zaključio je svoje predavamke u Pionirskom parku profestor Vladan Petrov.