Litijum u vrtlogu geopolitike

Administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa ne odustaje od snažnog angažovanja kad je reč o kritičnim sirovinama i mineralima. Iako zelena tranzicija, prateća industrija jonsko-litijumskih baterija i električnih vozila nisu prioriteti nove američke politike. Postoje nedvosmislena podrška i ambiciozan plan za podsticaj geološkim istraživanjima i rudarstvu u SAD, ali i težnja da se sklapaju bilateralni sporazumi s državama partnerima u ovom poslu. Uz navedeno, primetna je i težnja trampovske transakcione diplomatije da uvek maksimalno uveća američke dobitke u sticanju kritičnih sirovina i minerala. 
U skladu s liberalnom ekonomskom agendom, koja podstiče preduzetnička ulaganja veća od milijardu dolara, nova američka administracija ponudiće poreske olakšice za svaku investiciju na američkom tlu koja prevazilazi milijardu američkih dolara. Konkretno, veliki rudarski poduhvati i potencijalna ulaganja u višestruko korisnu industriju jonsko-litijumskih baterija dobiće jasnu političku podršku. Pojednostavljenje administrativnih procedura, kao i suspenzija Bajdenovog moratorijuma na rudarenje bakra u zoni „netaknute prirode” u Minesoti, te povoljni zajmovi i državne donacije, podstaći će, po Trampovoj zamisli, geološko-rudarski američki napredak. Treba napomenuti i inicijativu „Oživeti uranijum”. Reč je o projektu koji je podrška rudarenju uranijuma. Uranijum je metal ključan za razvoj nuklearne energije, ali i veštačke inteligencije. Zajedno sa snažnim podsticajem naftnoj industriji, administracija novog američkog predsednika želi da učini SAD jednom od najznačajnijih, ako ne i najznačajnijom zemljom sveta. Ovom skupu podsticaja treba dodati i carinske restrikcije koje se pre svega odnose na Kinu – veće carine na uvoz kritičnih sirovina i minerala koje direktno dolaze iz Kine, ali i ukidanje novčanih podsticaja od 25 odsto vrednosti električnih automobila ukoliko sadrže materijale i komponente poreklom iz Kine. 
Kritične sirovine i minerali igraju ključnu ulogu u aktuelnim geopolitičkim i ratnim previranjima. Konkretno, mogućnost završetka rata u Ukrajini, koji traje već tri godine, neposredno je povezana s ovim izvanredno važnim resursima za savremenu tehnologiju u različitim oblastima – od oružja, preko električnih automobila, pa sve do solarnih panela. Donald Tramp, novi američki predsednik, ambiciozno i vredno radi na završetku sukoba između Rusije i Ukrajine. Za aktuelnog američkog predsednika, bezbednosne garancije SAD savezničkoj Ukrajini direktno su povezane s dogovorom o zajedničkom korišćenju rudnog bogatstva, pre svega kritičnih sirovina i minerala Ukrajine. Dogovor između SAD i Ukrajine još nije postignut, ali je jasno kolika je važnost litijuma i drugih kritičnih sirovina kao jedno od ključnih pitanja svetske politike. S druge strane, u jednom od najnovijih intervjua ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je potrebu da se Rusija posveti istraživanju, preradi i korišćenju kritičnih sirovina i minerala, između ostalog i litijuma. Rusija poseduje značajne zalihe litijuma, oko milion tona. Zanimljivo je da je mala Srbija bogatija litijumom od Rusije. Doduše, najlakši element Periodnog sistema elemenata nije najveći politički problem ni u Ukrajini ni u Rusiji, ali jeste u Srbiji. 
Kako se u svetlu globalnih trendova u istraživanju i eksploataciji litijuma ponaša Srbija? Srbija raspolaže sa 1,2 miliona tona litijuma u dolini Jadra, što je 1,5 odsto ukupnih svetskih rezervi ovog elementa suštinski važnog zelenu tranziciju. Smatra se da je srpsko nalazište litijuma po količini rude treće na evropskom kontinentu. Multinacionalna kompanija „Rio Tinto” planira da investira 2,55 milijardi evra u projekta „Jadar”. Kompanija „Rio Tinto”, po javno dostupnoj dokumentaciji, namerava da zaposli više hiljada ljudi, uz prosečan lični dohodak veći od hiljadu evra. Otvaranje rudnika predstavlja inicijalni korak za razvoj mini ekonomsko-tehnološkog sistema, koji uključuje i industriju jonsko-litijumskih baterija (jedina vrsta baterija koja ima perspektivu auto i svakoj drugoj industriji koja se vezuje za zelenu tranziciju) i fabriku električnih automobila. Procenjuje se da mini ekosistem baziran rudniku litijuma može da otvori 20.000 novih radnih mesta i da znatno podstakne srpsku ekonomiju. Izazov projektu je zaštita životne sredine u jadarskom kraju i Srbiji uopšte. 
Na evropskom kontinentu, ekološki standardi rudarenja su najviši u svetu. S druge strane, „Rio Tinto”, kao akter na evropskom rudarskom tržištu, neminovno mora da poštuje evropski koncept socijalno odgovornog rudarstva koji se primenjuje u Finskoj i drugim razvijenim evropskim državama koje uveliko rade na rudarenju litijuma. Srbija je država potpisnica Sporazuma o kritičnim sirovinama i mineralima, što znači da je u buduće rudarske aranžmane uključeno poštovanje evropskih standarda životne sredine, koji podrazumevaju i dogovor između lokalne zajednice, rudarske kompanije i države. Nažalost, projekat „Jadar” u Srbiji je izuzetno politizovan. Tenzična polarizacija društva preti da ugrozi realizaciju najveće strane investicije u Srbiji, a predstavlja prepreku konceptu rasta baziranom na spoju efikasnog korišćenja prirodnog resursa i tehnoloških inovacija. Trenutno, usled „studentskih kretanja”, tema litijuma nije u centru pažnje javnosti. Ipak, rudarenje litijuma poseduje politički zapaljiv potencijal. Antilitijumski diskurs se polako obnavlja, a serija novih „ekoloških događanja naroda” čeka odmah iza ugla, posebno što izgledi studentskih politički slabo artikulisanih i loše vođenih demonstracija nisu veliki na istorijsko-političkoj pozornici. 
I dok u Srbiji projekat „Jadar” stagnira, potpuno „operisana” od otvorene anti-„Rio Tinto” kampanje, ekološkog populizma i najave ekološkog terorizma, Republika Srpska koristi potencijale svog litijumskog depozita u Loparima. Nalazište vredno deset milijardi evra otkrila je švajcarska kompanija „Arcore”. Očekivano ulaganje „Arcora” je nekoliko stotina miliona evra. Pomenuta švajcarska kompanija sklopila je partnerstvo sa nemačkom kompanijom „Rok tek litijum”, koja kao krajnjeg korisnika svojih proizvoda ima automobilskog giganta „Mercedes Benc”. Inače, „Rok tek litijum” je kompanija poznata po tome što funkcioniše kao tehnološki čista kompanija, koja podrazumeva i primenjuje visoke ekološke standarde. 
Sumirao bih, litijum je mnogo više od elementa u Mendeljejevom sistemu elementa. Litijum je geopolitički resurs, preduslov za političko-bezbednosna savezništva, razvojna šansa za inovativne industrije i ekonomski razvoj. U politici, kao i životu, postoji konačan broj prilika. Srbija, vođena trendovima savremene politike i tehnološke inovacije, uz uvažavanje ekoloških standarda, može i više nego što očekuje.

*Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista