Литијум у вртлогу геополитике

Администрација новог америчког председника Доналда Трампа не одустаје од снажног ангажовања кад је реч о критичним сировинама и минералима. Иако зелена транзиција, пратећа индустрија јонско-литијумских батерија и електричних возила нису приоритети нове америчке политике. Постоје недвосмислена подршка и амбициозан план за подстицај геолошким истраживањима и рударству у САД, али и тежња да се склапају билатерални споразуми с државама партнерима у овом послу. Уз наведено, приметна је и тежња трамповске трансакционе дипломатије да увек максимално увећа америчке добитке у стицању критичних сировина и минерала. 
У складу с либералном економском агендом, која подстиче предузетничка улагања већа од милијарду долара, нова америчка администрација понудиће пореске олакшице за сваку инвестицију на америчком тлу која превазилази милијарду америчких долара. Конкретно, велики рударски подухвати и потенцијална улагања у вишеструко корисну индустрију јонско-литијумских батерија добиће јасну политичку подршку. Поједностављење административних процедура, као и суспензија Бајденовог мораторијума на рударење бакра у зони „нетакнуте природе” у Минесоти, те повољни зајмови и државне донације, подстаћи ће, по Трамповој замисли, геолошко-рударски амерички напредак. Треба напоменути и иницијативу „Оживети уранијум”. Реч је о пројекту који је подршка рударењу уранијума. Уранијум је метал кључан за развој нуклеарне енергије, али и вештачке интелигенције. Заједно са снажним подстицајем нафтној индустрији, администрација новог америчког председника жели да учини САД једном од најзначајнијих, ако не и најзначајнијом земљом света. Овом скупу подстицаја треба додати и царинске рестрикције које се пре свега односе на Кину – веће царине на увоз критичних сировина и минерала које директно долазе из Кине, али и укидање новчаних подстицаја од 25 одсто вредности електричних аутомобила уколико садрже материјале и компоненте пореклом из Кине. 
Критичне сировине и минерали играју кључну улогу у актуелним геополитичким и ратним превирањима. Конкретно, могућност завршетка рата у Украјини, који траје већ три године, непосредно је повезана с овим изванредно важним ресурсима за савремену технологију у различитим областима – од оружја, преко електричних аутомобила, па све до соларних панела. Доналд Трамп, нови амерички председник, амбициозно и вредно ради на завршетку сукоба између Русије и Украјине. За актуелног америчког председника, безбедносне гаранције САД савезничкој Украјини директно су повезане с договором о заједничком коришћењу рудног богатства, пре свега критичних сировина и минерала Украјине. Договор између САД и Украјине још није постигнут, али је јасно колика је важност литијума и других критичних сировина као једно од кључних питања светске политике. С друге стране, у једном од најновијих интервјуа руски председник Владимир Путин нагласио је потребу да се Русија посвети истраживању, преради и коришћењу критичних сировина и минерала, између осталог и литијума. Русија поседује значајне залихе литијума, око милион тона. Занимљиво је да је мала Србија богатија литијумом од Русије. Додуше, најлакши елемент Периодног система елемената није највећи политички проблем ни у Украјини ни у Русији, али јесте у Србији. 
Како се у светлу глобалних трендова у истраживању и експлоатацији литијума понаша Србија? Србија располаже са 1,2 милиона тона литијума у долини Јадра, што је 1,5 одсто укупних светских резерви овог елемента суштински важног зелену транзицију. Сматра се да је српско налазиште литијума по количини руде треће на европском континенту. Мултинационална компанија „Рио Тинто” планира да инвестира 2,55 милијарди евра у пројекта „Јадар”. Компанија „Рио Тинто”, по јавно доступној документацији, намерава да запосли више хиљада људи, уз просечан лични доходак већи од хиљаду евра. Отварање рудника представља иницијални корак за развој мини економско-технолошког система, који укључује и индустрију јонско-литијумских батерија (једина врста батерија која има перспективу ауто и свакој другој индустрији која се везује за зелену транзицију) и фабрику електричних аутомобила. Процењује се да мини екосистем базиран руднику литијума може да отвори 20.000 нових радних места и да знатно подстакне српску економију. Изазов пројекту је заштита животне средине у јадарском крају и Србији уопште. 
На европском континенту, еколошки стандарди рударења су највиши у свету. С друге стране, „Рио Тинто”, као актер на европском рударском тржишту, неминовно мора да поштује европски концепт социјално одговорног рударства који се примењује у Финској и другим развијеним европским државама које увелико раде на рударењу литијума. Србија је држава потписница Споразума о критичним сировинама и минералима, што значи да је у будуће рударске аранжмане укључено поштовање европских стандарда животне средине, који подразумевају и договор између локалне заједнице, рударске компаније и државе. Нажалост, пројекат „Јадар” у Србији је изузетно политизован. Тензична поларизација друштва прети да угрози реализацију највеће стране инвестиције у Србији, а представља препреку концепту раста базираном на споју ефикасног коришћења природног ресурса и технолошких иновација. Тренутно, услед „студентских кретања”, тема литијума није у центру пажње јавности. Ипак, рударење литијума поседује политички запаљив потенцијал. Антилитијумски дискурс се полако обнавља, а серија нових „еколошких догађања народа” чека одмах иза угла, посебно што изгледи студентских политички слабо артикулисаних и лоше вођених демонстрација нису велики на историјско-политичкој позорници. 
И док у Србији пројекат „Јадар” стагнира, потпуно „оперисана” од отворене анти-„Рио Тинто” кампање, еколошког популизма и најаве еколошког тероризма, Република Српска користи потенцијале свог литијумског депозита у Лопарима. Налазиште вредно десет милијарди евра открила је швајцарска компанија „Arcore”. Очекивано улагање „Arcora” је неколико стотина милиона евра. Поменута швајцарска компанија склопила је партнерство са немачком компанијом „Рок тек литијум”, која као крајњег корисника својих производа има аутомобилског гиганта „Мерцедес Бенц”. Иначе, „Рок тек литијум” је компанија позната по томе што функционише као технолошки чиста компанија, која подразумева и примењује високе еколошке стандарде. 
Сумирао бих, литијум је много више од елемента у Мендељејевом систему елемента. Литијум је геополитички ресурс, предуслов за политичко-безбедносна савезништва, развојна шанса за иновативне индустрије и економски развој. У политици, као и животу, постоји коначан број прилика. Србија, вођена трендовима савремене политике и технолошке иновације, уз уважавање еколошких стандарда, може и више него што очекује.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа