Predratni cevovod pouzdaniji od savremenog

Užice – Godinama Užičani kubure sa dotrajalom vodovodnom mrežom, osobito u višim zonama grada, gde su svima već dojadila pucanja cevi, u jednom periodu baš učestala. Ulice se tada prekopavaju, ekipe danima kvarove otklanjaju, slavine u okolnim kućama su suve dok to traje, a „Vodovod” pravi neplanirane troškove. Obnovu posebno zahteva kilometrima dug, a dotrajao azbestni cevovod visoke zone (vodi preko pola grada, od Pore do Dovarja), što je poveća investicija.

Poduhvat potpune rekonstrukcije odavno se obećava i planira, a obavljeni pojedini poslovi na rezervoarima te zone doprineli su da se u poslednje dve godine smanji broj havarija. „Vodovod” je, takođe, minulih godina (prema mogućnostima) radio i na zameni dela azbestnog cevovoda. S tim što je za dugoročno rešenje nužna obimna rekonstrukcija ovog primarnog cevovoda, kao kapitalna investicija.

Tim povodom pažnju je ovih dana privukla najava iz užičke vlasti da će se u toj zoni pristupiti novoj zameni dotrajalih azbestnih cevi. – Verujemo da ćemo u toku ove godine, u saradnji sa Ministarstvom za javna ulaganja, obezbediti sredstva za investiciju zamene azbestnog cevovoda visoke zone i da ćemo zameniti 4,5 kilometara azbestnih cevi na potezu od Cerovića brda do Kapetanovine – najavio je većnik za javna preduzeća Srđan Nedeljković.

A kakvo je stanje užičke vodovodne mreže moglo se zaključiti iz govora direktora JKP „Vodovod” Duška Ljujića na poslednjem zasedanju gradske skupštine. Odgovarajući na jedno odborničko pitanje, Ljujić je podsetio da je ovde oko 450 kilometara vodovodne mreže. – Imamo i cevovode koji datiraju još iz 1938. godine. Ali ti cevovodi bolji su od onih što su ugrađivani dvehiljaditih godina i nema kvarova na njima – kazao je direktor „Vodovoda”.

Na opasku da bi ovo javno preduzeće trebalo da uzme veći kredit za obnovu dotrajale mreže, Ljujić je objasnio zašto nisu za to rešenje: – Tu kredit ne uzimamo iz dva razloga: prvi je što bismo za značajnije efekte morali da uzmemo mnogo novca, 100 miliona dinara i više, a drugi jer ne uzimamo kredit zbog ograničenja koja nam postavlja Zakon o javnoj svojini. Mi upravljamo imovinom grada i problematično je da kao komunalno preduzeće uzmemo kredit kako bismo obnavljali vodovodnu mrežu. S tim u vezi nastojimo da dođemo do donacija te da, zajedno s gradom i sopstvenim mogućnostima, rekonstruišemo najugroženije linije, što i radimo. A uzimanjem većeg kredita bili bismo, iskreno, u problemu i da ga vraćamo. Jer efekti tog kredita ne bi mogli da pokriju trošak koji bi se javio.