Lekari pod velikim stresom

Među zaposlenima u zdravstvenim ustanovama na sva tri nivoa zdravstvene zaštite uočen je visok nivo stresa zbog prirode posla koji uključuje donošenje odluka koje direktno utiču na zdravlje i život pacijenata, dugo radno vreme, smenski rad, kao i fizički zahtevne zadatke u nezi pacijenata. Kako je pokazalo istraživanje Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, glavni uzroci stresa uključuju visok nivo odgovornosti, nerealna očekivanja i nepovoljnu radnu atmosferu. Hronični stres može dovesti do sindroma sagorevanja na poslu, smanjene produktivnosti, kao i zdravstvenih problema poput glavobolja i povišenog krvnog pritiska. Pored uticaja na kvalitet života, stres doprinosi češćem odsustvu sa posla i povećava troškove za zdravstvenu zaštitu.

U domovima zdravlja i zavodima koji svoju delatnost obavljaju na primarnom nivou zdravstvene zaštite, anketom je bilo obuhvaćeno 5.817 zaposlenih, a podaci govore da se svaki treći anketirani u svom radnom okruženju oseća pod velikim pritiskom. Istraživanje je otkrilo da najviši nivo stresa prijavljuju doktori medicine, medicinske sestre i administrativni radnici. Nasuprot tome, magistri farmacije i doktori stomatologije prijavljuju niži nivo stresa. Zaposleni na rukovodećim funkcijama ne prijavljuju češće stres u odnosu na svoje kolege bez rukovodećih uloga. Pored toga, stariji od 55 godina čak tri puta češće prijavljuju stres u poređenju sa mlađim zaposlenima (do 34. godine).

Kako ističe prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, svaki posao nosi sa sobom određen nivo stresa, pa tako i lekarski poziv. Ona smatra da je stres manji ako volimo svoj posao i ako znamo da „punimo baterije” na pravi način.

– Stres se najčešće javlja kada lekari nemaju dovoljno vremena za pacijente zbog gužvi. Često se trude da prime što više njih i to nauštrb svojih pauza. Pod većim stresom su lekari koji imaju veliki broj pacijenata koji ih čekaju u čekaonici. Ako on ima dovoljno vremena da se posveti pacijentu onda neće biti pod tolikim stresom. Znam po sebi da za 38 godina radnog staža nikada nisam pacijenata vratila iz ordinacije, ali da sam osećala i da mi se podiže pritisak ako neko od ljudi duže čeka zbog gužve. Uvek želim da svima posvetim istu pažnju. Pritisak mi pada kada dođu kontrolni pregledi i kada se pacijenti dobro osećaju, onda osećam i manju napetost. Tako brzo „napunim baterije”. Trebalo bi da lekari prave pauze na svakih četiri sata rada, jer ako to ne urade efikasnost može da padne na čak 10 odsto. Dešava se kada u sezoni respiratornih infekcija ne obavim pauzu – da posle radnog dana osetim glavobolju zbog velikog napora – dodaje dr Obradović.

Iz 26 bolnica u državnom vlasništvu na teritoriji Beograda, 8.609 zaposlenih je odgovorilo na istraživanje u vezi sa svojom izloženosti stresu na poslu u svakodnevnim uslovima rada. Rezultati pokazuju da svaki drugi zdravstveni radnik u beogradskim bolnicama prijavljuje visok nivo stresa na poslu u redovnim uslovima rada. Medicinske sestre i tehničari češće prijavljuju visoke nivoe stresa u odnosu na lekare. Žene zaposlene u ovim ustanovama su posebno izložene stresu, pri čemu svaka druga žena u anketi izražava osećaj velike napetosti. Zaposleni na rukovodećim pozicijama neznatno više osećaju stres u odnosu na svoje kolege bez dodatnih obaveza, dok zaposleni srednje starosne dobi (35–54 godine) izveštavaju o višem nivou stresa u poređenju sa starijim i mlađim kolegama.

Od 2015. godine raste učešće zaposlenih koji osećaju mnogo ili veoma mnogo napetosti i pritiska u radnom okruženju.

– Mi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti radimo non-stop, i za razliku od nas mislim da oni koji manje rade u bolnicama ne mogu da budu pod tolikim stresom. Gotovo je nemoguće da zakažemo neki pregled pacijentu, jer nema termina, a ako i ode, tamo čeka satima dok se doktor da se pojavi. Kod nas se nikad ne zna sa kojim će nam sve dijagnozama pacijent ući na vrata. To je najveći stres koji postoji. Jer bilo koji specijalista radi samo dijagnostiku i pregled iz svoje oblasti, a mi moramo sve od srčanih do bubrežnih i plućnih tegoba. Zato je nivo stresa u oblasti opšte medicine izrazito visok. Pa dodatni stres imamo u vezi s načinom vođenja bolovanja, da ne bismo oštetili pacijenta, a da ne bismo morali iz svog džepa da platimo ako nešto previdimo. Stres je konstantan tokom čitavog radnog veka – navodi prim. dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije.

Suočavanje sa stresom u zdravstvenim ustanovama podrazumeva primenu tehnika opuštanja, podršku kolega i menadžmenta, kao i razvoj programa koji promovišu balans između posla i privatnog života. Ove mere, uz profesionalno savetovanje i bolju organizaciju rada, mogu značajno smanjiti stres i poboljšati zdravlje zaposlenih. U Gradskom zavodu za javno zdravlje smatraju da dugoročne strategije za upravljanje stresom mogu da pomognu u smanjenju fluktuacije radne snage i poboljšanju kvaliteta usluga.